Ivana Kersting: Berlin poziva na različitost, kreativnost i intenzivno doživljavanje života!

Ivana Kersting: Berlin poziva na različitost, kreativnost i intenzivno doživljavanje života!

SHARE

izlet-2

Kada je pre sedamnaest godina Ivana dobila priliku da ode u Nemačku, nije se dvoumila, iskoristila je šansu i Berlin joj se otvorio i ponudio razne mogućnosti. Njen avanturistički duh i traganje za novim i nepoznatim predelima ljudske duše je u ovom gradu doživeo pravu ekspanziju. Naša sagovornica je danas srećna i ispunjena žena, koja radi ono što voli i uživa u svakom novom danu!

Kada si otišla i koji je bio razlog tvog odlaska?

Otišla sam 1997, a pravi razlog nosim još iz detinjstva – oduvek sam želela da “idem”, otkrivam nove predele, što dalje i više, da istražujem, da susrećem nepoznato. I kad mi se prva prilika ukazala, iskoristila sam je. Nemačka nije bila izbor već iskorištena prilika. Dobila sam mesto na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru, mogla sam da uskočim direktno na treću godinu i tako nastavim studije umetnosti, što sam i prihvatila.

unnamed

Čime se baviš?

Put do moje današnje profesije je bio prava avantura. Prvo sam završila studije elektrotehnike u Novom Sadu i radila kao asistent, da bih, nakon određenog vremena shvatila da to nije ono što zaista želim. Zatim sam se okrenula mojim davnim stvaralačkim željama i upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde sam završila dve godine i posle toga nastavila studije u Nemačkoj. No ni to nije bio kraj, jer je mene u stvari oduvek zanimala ljudska duša i njena autentičnost – pitanja koja i moj lični životni put stalno prate. Zato sam završila i četvorogodišnju edukaciju za integrativnog energetskog terapeuta, jednu vrstu alternative telesne psihoterapije. Iako ove tri oblasti na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog, ja sam ih pomešala u jedinstvenu kombinaciju koja meni savršeno odgovara. Danas se bavim grafičkim i web dizajnom (umetnički deo), delom programiram websajtove (tehnički deo), a najviše uživam u savetovanju (coaching) i nekoj vrsti terapije za ljude koji žele da budu dublje u vezi sa svojim bićem (psihologija). Kroz ove tri oblasti, mogu da pratim klijente od prvog impulsa prezentacije do gotovog produkta u grafičkom i web dizajnu. A najvažnije je da radim ono što volim i što me ispunjava.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Da li pored posla imaš vremena i za neki hobi?

Za mene nema podele na posao, hobi i privatan život. Sve je jedno. Trudim se da živim potpunim bićem u svom poslu, a ono što radim u slobodno vreme kao hobi, ispunjava opet delove moje ličnosti koje živim u poslu ili privatno. Jedno se ogleda u drugom. Volim da plešem i to slobodan ples, a njega srećom ima dovoljno u Berlinu. Osim toga rado vežbam jogu. Volim sve što otvara unutrašnje prostore, što mi omogućava da uvek budem u kontaktu sa svojom dušom.

Šta ti se sviđa u novom gradu?

Volim Berlin jer je velik i šarolik i što je ponuda u svakoj oblasti neverovatno velika. Raznolikost ljudi, događaja, priča – to stvara mogućnost ličnog razvoja u svakom domenu, jer za svaki željeni pravac može da se nađe mnogo kvaliteta koji ga podržavaju. Ovde se ne osećam skučeno. Ovaj grad je širokogrud i otvoren, pruža mogućnosti i podršku, prosto poziva na različitost, kreativnost, i intenzivno doživljavanje života. Ali, takođe zna da bude naporan, bučan i umoran. Mnoštvo ljudi iz celog sveta živi ovde, te on za mene predstavlja jednu specijalnu mešavinu različitih kvaliteta. To mi se dopada, jer me nekako podseća na moju ličnost. Pripadam Berlinu i Novom Sadu, a istovremeno ne pripadam nigde. Nisam više ona Novosađanka koja je pre 17,5 godina otišla, jer me je život u inostranstvu do korena promenio. S druge strane, nisam i nikad neću biti Nemica!

Zoe-skola1

Sa kim se družiš i kako provodiš svoje slobodno vreme?

Kao slobodni umetnik i uz to majka, nemam puno slobodnog vremena. Kad ga imam prvo gledam da sretnem drage, bliske prijatelje. Na žalost, nemam puno prijatelja iz Srbije, već su to osobe iz celog sveta. I par “originalnih” rođenih Berlinaca – što je ovde prava retkost! Rado idem na ples i na izlete. Uživam da provodim vreme sa mojim partnerom i mojom ćerkom, ali isto tako volim i dobro da se naspavam.

izlet-1

Šta ti nedostaje iz Novog Sada?

Nedostaje mi porodica, roditelji i prijatelji koji me poznaju decenijama, iz detinjstva. Kao da mi nedostaje moja prošlost, koju teško integrišem u sadašnjost. Kad se vratim u Novi Sad, kao da i jesam i nisam ona Ivana koja ga je napustila…. Nedostaje mi Petrovaradinska tvrđava, pogled preko Dunava, vojvođanska ravnica… Nedostaju mi Novosađani, naš humor, životna radost i šarmantna drskost… I naravno naš jezik, jer ga ovde premalo pričam.

Koliko često dolaziš?

Veoma retko, jednom godišnje, a poslednjih par godina i ređe, a zaista bih volela da mogu češće!

Autor: Bojana Šević

5 KOMENTARA

  1. Ivana je oduvek bila posebna. Imao sam sreće da odrastamo zajedno . Bila je naša omiljena predsednica jednog divnog razreda škole Vasa Stajić ljudi koji su bili vredni, složni, veseli i generacija čiji je opšti uspeh 10 god bio odličan , čak i sa nekima koji bi propali godinu i dospeli kod nas. Šta je život u Srbiji uradio vidi se kad se uporede ljudi koji su otišli i mi koji smo ostali. Skoro sam sreo još jednog našeg školskog Đorđa koji je u Frankfurtu. I on kao i Ivana, Nataša, Sanja, Zoran,Jovanka, Danijela … izgledaju produhovljeno, spokojni … a mi ostali, ostali smo da čuvamo ono malo duha Novog Sada. Sreća pa sam uspeo da se ogrnem nevidljivim plaštom plesa i igre i sačuvam osmeh. neki” Naši” nažalost nisu pa nose u očima mesec umesto sunca ali to je život.

OSTAVI KOMENTAR