Početna Novosađani u belom svetu Ksenija Đukić: Životna želja mi je bila da živim u Meksiku, ali...

Ksenija Đukić: Životna želja mi je bila da živim u Meksiku, ali nedostaju mi šetnje Petrovaradinom i sunčanja na Štrandu

Novosađanka Ksenija Đukić rođena je 19. septembra 1985. godine u Pančevu, na dan kada je Meksiko zadesio najveći zemljotres, pa se često sa svojom porodicom šali da predstavlja reinkarnaciju Asteka(drevnog meksičkog naroda koji je živeo na prostoru Meksiko Sitija) i da je upravo to razlog zbog kog je privlači Meksiko, u kome danas živi. Naime, Ksenija sa svojim suprugom živi u meksičkom gradu Playa del Carmen, koji se nalazi u saveznoj meksičkoj državi Quintana Roo. Trenutno radi samostalno kao community menadžer i po zahtevu pomaže srpskim turističkim kompanijama kada dovode turiste iz Srbije ili ukoliko je neko privatno kontaktira. Ova meksička država se od ostalih saveznih meksičkih zemalja razlikuje po tome što je od pre nekoliko godina prestala da pomera sat za menjanje godišnjih doba. Stanovnici države Quintana Roo su u odnosu na našu vremensku zonu unazad trenutno šest, a u letnjem periodu sedam časova. Za NsHroniku Ksenija govori o čarima Meksika, meksičkom mentalitetu, Novom Sadu kao zavičaju koji joj nedostaje i Novosađaninu koga je upoznala u Meksiku.

Kada ste prvi put poželeli da svoj životni i karijerni put počnete u Meksiku? Da li je to bila vaša prvobitna ideja?
– Još od 2004. godine, moja životna želja je bila da živim u Meksiku, ali ne u bilo kom delu ove čarobne zemlje. Ja sam želela da živim u centru Majanske civilizacije. Godinama sam sakupljala knjige na srpskom, engleskom i španskom o civilizacijama Latinske Amerike. Toliko sam bila zainteresovana za ovaj deo sveta, da sam iste godine odlučila da upišem Geoekonomski fakultet, kako bih mogla da studiram sektor za Latinsku Ameriku i Karibe. Sve sa ciljem da naučim što više.
– Igrom slučajeva, ili sudbine? U aprilu 2011. godine sam prvi put posetila Meksiko. Najveći deo provela sam u Viljahermosi (Villahermosa), ali tokom ove posete, tri dana sam provela i u Playa del Carmenu. I dan danas se sećam gde sam se nalazila kad sam naglas rekla: “Ja ću se ovde vratiti do kraja godine, da živim”. Tokom tog boravka, došla sam do kontakta firme koja mi je kasnije dala posao. U septembru iste godine, sa kartom u jednom pravcu (bukvalno) vratila sam se u ovaj grad koji me je još prilikom prve posete oduševio. Prvobitni plan je bio da u Meksiku živim godinu dana, čisto da ispunim svoj hir, kako je to moj tata zvao, i da se vratim. Međutim sedam godina kasnije, ja sam još uvek ovde!

Koliko se razlikuju životni standardi Srbije i Meksika, tačnije, meksičkog grada Playa del Carmen, u kome živite, i Novog Sada?
– Uvek mi je bilo teško da odgovorim na ovo pitanje jer je Meksiko toliko veliki i mogućnosti su mnoge. Kao i u Srbiji, i ovde se ne živi u svakom gradu po istim standardima. S obzirom da sam živela samo u Playa del Carmenu, ne mogu govoriti za Meksiko generalno, a i samo ovaj deo Meksika se dosta razlikuje od, na primer, Meksiko Sitija.
– Playa del Carmen, kao i ceo Quintana Roo ( jedna od saveznih država Meksika) najveći deo novca dobija od turizma. Ovde se 90% poslovnih ponuda i svodi na turizam. Iz ličnog iskustva znam da je sasvim normalno raditi na slobodan dan, pa i da ga nemaš po više od mesec dana, radno vreme od 12 sati (nekad i više) dnevno je logično, ali isto tako možeš lepo da zaradiš. Ukoliko govoriš engleski jezik, ne smetaju ti dugi radni dani, nedostatak slobodnih. Ako voliš da se dokazuješ možeš da napreduješ i stvarno lepo živiš.
Zarade bih podelila na tri vrste:
1. samo plata
2. Plata i bonus
3. Samo zarada od procenta
Mnogi poslovi su ovde zasnovani, zapravo, isključivo na procenat. Osnovne plate nema. Sve što zaradiš isključivo zavisi od tvog rada. Kroz upravo takav posao imala sam priliku da upoznam neke od neverovatnih prodavaca od kojih sam stvarno dosta naučila. Sa druge strane, poznajem konobare koji su zarađivali u sezoni po 1.000 dolara nedeljno. Sve zavisi koliko si spreman da se žrtvuješ kao i koliku sreću imaš da dođeš do radnog mesta koje ti daje ovakve prilike u zaradi. I onda sve zavisi od tebe. Iako su plate ovde veće nego kod nas, troškovi su isto tako veći.

Na društvenoj mreži Facebook vodite stranicu Ksenija u Meksiku gde objavljujete turističke lepote Meksika u kojima uživate. Koje turističke destinacije Meksika biste preporučili Novosađanima – strastvenim putnicima i ljubiteljima putovanja?
– Meksiko je zemlja bogata raznim draguljima prirode. Nekima manje, a nekima više poznatim. Od kad sam započela sa idejom da svoja iskustva delim preko društvenih mreža i na sajtu koji sam skoro pokrenula (www.mymexicandiary.com), dosta ljudi me je pitalo šta im preporučujem da posete u Riviera Maya.
– Neke lokacije koje svrstavam pod “obavezno videti” su: senote (Cenote) – prirodni bazeni meni stvarno omiljena mesta u mom okruženju; plaže u Tulumu – svrstavaju se u najlepše plaže u svetu; arheološka nalazišta: Ćićen Ica (Chichen Itza) – jedno od sedam novih svetskih čuda, Tulum, Koba (Coba) – pogled sa glavne piramide na džunglu je nešto što vredi iako do njega dolazite posle 120 strmoglavih stepenika. Ukoliko se dolazi u periodu jul-avgust onda definitivno plivanje sa kit-ajkulama kao i posmatranje planktona koji uveče osvetljavaju plaže na ostrvu Holboš (Holbox). Ovo ostrvo kao i Isla Mujeres svakako trebate posetiti. Od Kankuna do Tuluma ima dosta parkova sa raznim tematikama. Škaret (Xcaret) je park koji za tematiku ima istoriju, kulturu, prirodu, floru i faunu Meksika. Ukoliko ste u mogućnosti, definitivno preporučujem da ga posetite i ostanete do poslednje predstave koja u dva sata za cilj ima predstavljanje Meksičke istorije! Garantujem da će vas ostaviti bez daha.

Često se govori da naših ljudi ima dosta u svetu. Da li ste bili u prilici da upoznate neke Novosađane u Playa del Carmenu ili nekom drugom meksičkom gradu koji ste posetili?
– Tokom života u Meksiku upoznala sam dosta ljudi iz Srbije, iz raznih delova naše domovine. Tokom jedne posete kumi u Tulumu, upoznala sam Roko koji je iz Novog Sada. Kako mi je ispričao, on je već 18 godina živeo u Njujorku, a u Meksiku je dve godine. Bavi se komponovanjem muzike.

Kako biste opisali meksički mentalitet? Da li se razlikuje od mentaliteta koji je srpskoj televizijskoj publici poznat iz Televisinih serija?
– Dok sam kao dete gledala popularne španske serije, kako smo ih mi zvali, bila sam uverena da je sve to nekako izmišljeno. Dosta stvari nije prikazano u ovim serijama, a neke sitnice samo stranci mogu da primete. Navešću vam samo nekoliko primera koji su u početku (neki i dan danas) meni bili izazov.
– Sećam se da sam bila uverena da je nemoguće da su društveni slojevi toliko različiti, ali jesu. Kao i u serijama, potpuno je normalno da imućna porodica ima vozača, dadilju, čistačicu i sl. Dosta se vodi računa i u odabiru škola, ne samo na osnovu koje se znanje stiče već i čija sve deca pohađaju školu, radi ostvarivanja bitnih kontakata. Što se ljubavnih drama tiče –  i te kako postoje i dosta sam ih se ovde naslušala. Neke su bile stvarno neverovatne! Smatra se da je Meksiko posle Brazila, najreligioznija zemlja u Americi.  U blizini stana gde sam živela pre nekoliko godina, jednom sam izbrojala osam crkvica. Svaka od njih je imala različito ime, a nalazile su se u dvorištu, garaži, malenoj sobici. Njima nije potrebna velika crkva, niti zvanično priznata kako bi imali svoja uverenja. Neke bi se kod nas smatrale sektama. Praznik koji je meni bio definitivno najinteresantniji za izučavanje je Dan mrtvih koji se obeležava u svakoj kući, a poznati film “Coco” je na jako lep način predstavio ovaj praznik. Meksikanci su narod koji stvarno voli provod. Kućne žurke su ovde kao kod nas “Hoćeš da svratiš na kafu?” I obavezno se na pragu tvoje kuće pojave sa pakovanjem piva. Nešto što i dan danas baš ne volim je da uvek kasne! Kad ugovaram neki sastanak, obavezno pitam da li se vidimo po meksičkom vremenu ili evropskom? Uvek se nasmeju, pa čak i sami prave šale na ovu temu. Postoji izreka AHORITA. Što bi ukoliko potražite u Google translate il u nekom rečniku značilo “sad” ili “odmah”. E ja sam na teži način naučila da to ovde znači, u stvari: “Kada ja budem hteo”. Nezvanični prevod: vreme da se nešto obavi je nedefinisano.
Ono što me oduševljava je da će te ovde uvek uslužiti sa osmehom, i rado će ti pomoći ukoliko su u mogućnosti. Kao narod su veoma ljubazni. Ima toliko razlika između naših kultura, religija, ponašanja, običaja da ih je nemoguće sve navesti. I pored ovih razlika, Meksikance smatram kao narod veoma sličan našem.

Udali ste se za Meksikanca gospodina Hoakina Ajalu (Joaquin Ayala). Koliko se institucija braka u Meksiku razlikuje od institucije braka u Srbiji?
– Kad smo planirali svadbu, prvobitna ideja je bila da se venčamo u Srbiji. Međutim kad su se moji roditelji raspitali šta nam je sve potrebno, shvatili smo da je venčanje u Meksiku mnogo jednostavnije s obzirom da su meni tražili samo pasoš. Kako smo hteli da ispoštujemo i moju i njegovu religiju, odlučili smo da nemamo crkveno venčanje. Što se tiče opštinskog venčanja, na moje oduševljenje, ukupno ti trebaju četiri svedoka. Tako da sam ja sa svoje strane imala dve kume: Srpkinju i Meksikanku. Kako ovde više nije ni običaj menjanja mladinog prezimena, bez problema sam ostala pri svojoj prvobitnoj želji da ne menjam prezime. Inače moje ime bi danas glasilo Ksenija Đukić de Ayala. Bitnijih ili drastičnijih razlika nisam primetila.

Ksenija sa svojom kumom Bojanom iz Vrbasa u Meksiku

Šta vam najviše nedostaje iz Novog Sada od trenutka kada se napustili zemlju?
– Novi Sad sam uvek volela zbog njegove smirenosti, usporenosti, i mogućnosti da uživaš u svemu što te okružuje. Toplih i nasmejanih ljudi, uvek spremnih za provod. Nedostaje mi šetnja Petrovaradinom, sunčanje na Štrandu i plovidba Dunavom. Čaj sa medovačom u društvu dobrih prijatelja u ulici Laze Telečkog.

Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here