Početna Novosađani u belom svetu Miloš: Sve što postižemo u životu dolazi kao posledica našeg znanja, rada...

Miloš: Sve što postižemo u životu dolazi kao posledica našeg znanja, rada i odlučnosti!

11075061_10206594896089975_838223796_n

Miloš Subotin diplomirao je žurnalistiku. Nakon nekoliko godina provedenih u novinarskim vodama, shvatio je da su odnosi sa javnošću ono što ga zanima. Biti PR u nekom od londonskih fudbalskih klubova, za njega je bio posao snova. Čim su se stekli uslovi, odlazi u London kako bi ostvario svoje snove. Trenutno radi kao operater u korisničkom servisu za Booking.com, vodeću svetsku firmu kada je reč o onlajn rezervaciji hotela. Motiv zbog kojeg je došao i dalje teži da ostvari. Iz rodnog grada mu najviše nedostaju porodica, prijatelji i Vošine utakmice, a prednost je to što ga dele dva sata do Novog Sada, pa će već od sledeće godine biti u mogućnosti da dolazi češće.

Kada si otišao u Veliku Britaniju i čime se baviš?

U Veliku Britaniju sam došao pre, za mene, sada već dugih osam meseci. U početku sam radio u prodaji u jednoj marketinškoj agenciji, potom u firmama koje se bave pronalaženjem donatora za humanitarne organizacije, a u poslednja dva meseca radim kao operater u korisničkom servisu za Booking.com, vodeću svetsku firmu kada je reč o onlajn rezervaciji hotela.

Koliko je tamo cenjenija ta struka nego kod nas?

Koliko je u ovoj oblasti cenjeniji rad u Velikoj Britaniji ne bih mogao da kažem, s obzirom na to da u ovom sektoru nikada nisam radio u Srbiji. Mogu da kažem samo to da, bar kada je o „Booking“-u reč, ovde je pravo zadovoljstvo svako jutro doći na posao. Neverovatno je sa koliko poštovanja se ljudi odnose jedni prema drugima i koliko u firmi vlada jedna zdrava, dobra, skoro porodična atmosfera. Iz tog razloga, prilikom intervjua za posao, maltene se manje pažnje posvećuje tome kakvo neko ima obrazovanje ili radno iskustvo, a više tome kakav je tip ličnosti, kakav mu je radni mentalitet, koliko se lako uklapa u društvo i slično. Ne postoji podela na „više“ i „niže“ funkcije, već su svi jednaki, samo rade različite poslove. Pritom se svaki dobar rezultat i dodatni rad posebno nagrađuju, uz one standardne povoljnosti i beneficije koje imaju svi zaposleni, a koje u mnogome smanjuju svakodnevne životne troškove. Zbog svega navedenog, mislim da kada je ovaj posao u pitanju, razlika u odnosu na Srbiju ipak postoji.

 

11131760_10206594893169902_639141555_n

Šta je bio motiv tvog odlaska iz Novog Sada?

U Novom Sadu sam diplomirao žurnalistiku, međutim, nakon nekoliko godina rada u novinarstvu, shvatio sam da je ono čime zapravo želim da se bavim – odnosi s javnošću, iliti PR. Posebno bih voleo da radim u PR-u u sportu, preciznije u fudbalu, koji je oduvek bio moja najveća strast. Onog momenta kada sam to shvatio, zapitao sam se: „Da mogu da biram, gde bih voleo da radim i da budem?“ Želeo sam sebi da dam iskren odgovor, ostavljajući po strani sve prepreke koje me sprečavaju da se tu i nađem. Kada sam uvideo da bi moj posao iz snova bio u nekom od londonskih fudbalskih klubova, sve prepreke koje su me onemogućavale da dođem i radim u Londonu sam polako počeo da premošćujem, i kada su se svi uslovi stekli – otišao sam. Motiv zbog kojeg sam došao, odnosno cilj koji sam postavio sebi i dalje težim da ostvarim, a da li ću i kada uspeti, vreme će pokazati.

Zašto baš London? Da li si išao na sigurno na neku preporuku, ili na sreću?

Glavni razlog zbog kojeg sam se odlučio da dođem u London sam već spomenuo, no pored toga, postoje još neki, sporedni razlozi koji su učvrstili moju želju da dođem ovde. Najpre, to je ovdašnji engleski mentalitet, koji meni lično potpuno odgovara, zatim visok životni standard, a velika prednost je i ta što ne postoji jezička barijera, s obzirom na to da se engleskim jezikom služim skoro jednako dobro koliko i srpskim. Činjenica da se u Srbiju avionom može stići za svega dva sata takođe mi je bila bitna. Nisam došao ni na kakvu preporuku, niti sam imao bilo kakav siguran posao u startu, mada sigurno ne bih mogao da kažem da sam išao „na sreću“, jer se na nju nikada nisam oslanjao. Došao sam verujući i oslanjajući se na sebe i svoje sposobnosti, znajući da sve što postižemo u životu dolazi kao posledica našeg znanja, rada i odlučnosti.

11131942_10206594891329856_1451469836_n

Sa kim se družiš u novom gradu i koliko je teško steći nove prijatelje?

Imam tu sreću da u Londonu već duže vreme živi moj drug sa kojim sam zajedno išao u razred u srednjoj školi. On je ovde na doktoratu, sledeće godine treba da ga završi i upravo on mi je mnogo pomogao u mojim prvim mesecima ovde, na čemu sam mu neizmerno zahvalan. Naravno, i dalje se redovno viđamo i družimo. Osim sa njim, u poslednje vreme se družim i sa ljudima iz svoje sadašnje firme, koji su manje-više mojih godina, a poreklom su iz Nemačke, Francuske, Holandije, Rusije, Grčke, Makedonije… S obzirom na to da se znamo svega dva meseca, ne mogu baš da kažem da mi je neko od njih već postao istinski prijatelj, ali to su sigurno ljudi o kojima imam vrlo pozitivno mišljenje i u čijem prisustvu volim da budem. Kao što sam već rekao, atmosfera među nama koji radimo zajedno je odlična i sve češće se viđamo i van posla.

Šta ti se najviše dopada u novom gradu?

Ima mnogo stvari koje mi se dopadaju, ali to su uglavnom stvari koje nisu vidljive na prvi pogled i koje, da bi se osetile, potrebno je provesti neki duži period u ovom gradu, a ne samo posetiti ga. Pre svega, volim to što ovde ljudi zavise i napreduju isključivo zahvaljujući sopstvenom radu i trudu, što bi zapravo svugde trebalo da bude nešto sasvim prirodno i normalno, i ono što je još važnije, što se svaki rad i trud cene i isplate. Volim to što postoji red, što se jasno poštuju svačija prava i ispunjavaju obaveze, zatim visok nivo profesionalizma i pristup čak i prema najsitnijim detaljima. Svaki put kada prođem centrom Londona osetim da sam na mestu na kojem se odlučuje o nečemu važnom, a u mnogim poslovnim i društvenim oblastima se počinje sa inovacijama koje u druge delove sveta dolaze tek kasnije. To je osećaj kao da među prvima imaš priliku da vidiš budućnost i što je još bolje, imaš priliku i da budeš deo toga, što je meni izuzetno uzbudljivo i motiviše me da se i dalje borim i usavršavam. Naravno, moram naglasiti i to da je noćni život neverovatan i beskrajno različit. Kad je zabava i provod u pitanju, za neka mesta nisam mogao da verujem da postoje.

Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?

Jedino što mi nedostaje iz Novog Sada jeste porodica, prijatelji i Vošine utakmice. To je ono što svaki dan nosim u svom srcu i svojim mislima. Ima još toga u mom Novom Sadu što volim, ali iskreno, sem ovoga što sam spomenuo, sve ostalo su sporedne stvari na koje ovde ni ne pomislim.

Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?

U Novom Sadu sam već bio u januaru, a do kraja ove godine planiram da dođem još dva puta. Već od sledeće godine, verujem da će biti mogućnosti da dolazim i češće.

11096669_10206594894049924_162501480_n

Autor: Nataša Polarecki

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here