Miloš: U Holandiji imam veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje!

Miloš: U Holandiji imam veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje!

SHARE

milos4

Miloš Stanić, je veći deo života proveo u Temerinu i Novom Sadu. Nakon osnovnih studija otišao je na doktorat u Hantsvil, Alabama, gde je proveo oko 4 godine. Potom je 2013. dobio post-doktorat na Univerzitetu u Tventeu, koji se nalazi u Enshedeu, Holandija, i ovde je skoro 2 godine. Uskoro se sa suprugom seli u Minhen za koji se nada da će im biti finalna destinacija.

Kada si otišao iz Srbije i čime se trenutno baviš?

Diplomirao sam 2009. godine mašinstvo na novosadskom FTN-u i tada sam otišao u Ameriku. Godinama se već bavim računarskom dinamikom fluida, što će reći numeričkim simulacijama kretanja fluida. Volim to što radim, za to sam se školovao i planiram se time baviti i u budućnosti.

Zbog čega si odlučio da odeš iz naše zemlje?

Lista je veoma dugačka i smatram da većina razloga koje mogu da pobrojim ima duboke i dugoročne posledice na Srbiju kao državu. Ako baš moram da izdvojim nekoliko razloga to bi bili: manjak prilika za lično i profesionalno usavršavanje, apsolutno nepostojanje vladavine prava i opšti nedostatak bolje perspektive na svim poljima.

Šta ti se najviše dopada u novom gradu?

Trenutno sam u Enshedeu u Holandiji, pa ću o njemu i da pišem. Enshede je holandska “provincija” i ima nekih 160.000 stanovnika, što ga čini dovoljno velikim da nije baš ruralna sredina, a opet dovoljno malim da mogu bicklom da pređem sa kraja na kraj za manje od sat vremena. Mislim da je pre svega grad po meri, i odlično je uvezan sa svim većim gradovima u regionu. Na dva sata vozom su Amsterdam, Utreht, Dizeldorf, Keln i Dortmund. Dopada mi se holandska arhitektura, staro jezgro grada koje sadrži popriličan broj restorana, pabova i prodavnica, kao i dosta zelenila. Infrastruktura za bicikle je fenomenalna, kao i u ostatku Holandije, što ima puno svojih praktičnih strana.

milos3

Da li ti nedostaje tradicionalna srpska kuhinja?

Supruga mi redovno pravi sve po redu, tako da ne mogu da kažem da mi nedostaje. Eventualno roštilj, odnosno propisna pljeskavica. Moram dodati da jednako volim i da eksperimentišem sa “stranim” kuhinjama, pa to možda ublažava “nedostajanje”.

Sa kim se družiš u novom gradu?

Uglavnom kolege sa posla, mada ima i nešto lokalnih “Jugovića”. Ekipa je vrlo šarenolika u etničkom smislu i zaista uživam u tome, jer diskusijom sa ljudima iz prve ruke saznajem kako se živi u raznim delovima sveta, od Indije do Brazila. Ta kulturna raznolikost mi daje bolju perspektivu o sopstvenim životnim i političkim stavovima.

Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?

Porodica i prijatelji pre svega, kao i Petrovaradinska tvrđava.

Koliko puta godišnje dolaziš u Srbiju?

Nekada sam dolazio 2 puta godišnje i to na duži period. Nažalost, u budućnosti će to morati da se menja zbog profesionalnih obaveza.

milos

Autor: Tamara Kovačević

1 KOMENTAR

  1. Zalosno je to sto se desava… ali mladi treba da sto pre pobegnu odavde i da ne gube vreme u zivotu slusajuci razne verske i politicke budalastine sa ovih prostora, …cekajuci da dobiju milostinju od danasnjih – novopecenih poslodavaca. Ti poslodavci su uglavnom deca i unuci komunistickih zlocinaca, lopova i ubica koji su pod plastom samoupravljanja opljackali sve sto se moglo oteti u doba vladavine onog koji je u crno zavio veliki deo ovog naroda. I zato, na zalost, jedina preporuka mladina je da odu odavde sto pre, i sto dalje… imam dva sina i ne zelim da mi propadnu u ovoj versko, komunisticko, kriminalnoj tvorevini… koji neki nazivaju otadzbinom. Daleko je ljudi moji, ovo od zivota za vreme monarhije, kada se znao red i kada su ljudi postovali jedan drugog u svakom pogledu… bez obzira na veru i naciju, a pored svega su bili placeni za svoje znanje. Ne zaboravimo da je u tom periodu dinar bio veoma visoko kotiran, na primer u odnosu na deutsche mark! Ovo ne govorim zato sto sam to negde procitao, nego su mi o tome pricali moji dedovi, pradedovi, otac, tast, njegovi roditelji… I hvala dragom Bogu da u nasoj velikoj familiji nismo imali ni jednog komunistickog izroda! Deco, ucite, radite i zivite kao ljudi – bez obzira na veru i politicka opredeljenja, ali na zalost u vasoj rodnoj zemlji necete naci srecu nakon komunistickog pogroma, …vise nikada! Jedino sto mogu da kazem na kraju je ona stara… za Kralja i Otadzbinu, jer tada je ova zemlja imala sve sto joj i dolikuje! Na zalost, danas se jadni solunski junaci – prevrcu u grobu!

OSTAVI KOMENTAR