Suzana: Šveđani su mirni, disciplinovani i druželjubivi ljudi

Suzana: Šveđani su mirni, disciplinovani i druželjubivi ljudi

SHARE

suzana

Suzana Albijanić Trnčić je odmah nakon završetka srednje škole, u leto 2008. godine, zajedno sa porodicom odlučila da krene put Švedske. Po dolasku je godinu i po dana učila švedski jezik. Danas, radi u apoteci u Geteborgu, pomažući ljudima u odabiru kozmetike i lekova. Voli svoj posao, nove prijatelje i grad, koji je, kako kaže, sličan Novom Sadu.

Šta je bio motiv odlaska iz Novog Sada?

Zbog tadašnje situacije u zemlji, podstaknuti saznanjima kakvi su uslovi za život u Švedskoj, moj otac je smatrao da bolju i lepšu budućnost možemo da stvorimo baš u Geteborgu. Na samom početku je bilo teško, ali kasnije sam upoznala nove ljude, zaljubila se, pa je sve postajalo mnogo lakše. Zavolela sam ovu zemlju.

Koliko ti je vremena trebalo da se adaptiraš na ljude, kakav je mentalitet Šveđana u odnosu na mentalitet Novosađana?

S obzirom na to da su veoma druželjubivi i ljubazni, nije bio problem adaptirati se. Za razliku od naših Balkanaca koji su uvek bili nekako brzi i impulsivni, Šveđani su sušta suprotnost. Izuzetno su mirni, staloženi i prijatni. Za ovih sedam godina koliko sam u Švedskoj, još nisam videla da se Šveđanin posvađao ili potukao s nekim. Oni ne znaju za stres, strogo vode računa o zdravoj ishrani, o zdravom načinu života uopšte. Ovde nije čudno videti starijeg čoveka od 50-60 godina kako džogira u ranim jutarnjim satima na -10. Brzo sam se prilagodila njihovom načinu života i danas ne bih mogla da zamislim život negde drugo.

Šta ti se najviše dopada u Geteborgu?

Kao što sam rekla, sviđa mi se mentalitet, rad, disciplina, tačnost i način na koji Šveđani vode računa o prirodi. Svesno čuvaju sve što je vredno i za šta smatraju da će koristiti njihovoj deci u budućnosti.

suzana1

Da li si stekla nove prijatelje u inostranstvu, s kim se družiš i kako provodiš vreme?

Da, upoznala sam mnogo ljudi. Kada sam tek stigla u Švedsku najbolja prijateljica mi je bila iz Čilea. Koleginice sa posla dolaze iz Iraka, Irana, Sirije, Grčke. Privatno se ipak najvise družim sa našim ljudima. U Švedskoj se, nažalost, veći deo vremena provede upravo na poslu. Trudim se da slobodno vreme provedem sa suprugom, ostalim članovima porodice i sa prijateljima. Povremeno odlazim u teretanu i čitam knjige.

Da li možeš da mi ispričaš neku anegdotu koja je obeležila tvoj boravak u Švedskoj?

Kada sam tek došla u Švedsku, otišla sam u prodavnicu da kupim dopunu za mobilni telefon. Prišla sam prodavcu i rekla mu da želim “kompis” (naziv za dopunu, koji istovremeno znači i prijatelj na švedskom jeziku). Nasmejao mi se i odgovorio da on može biti moj kompis, prijatelj.

Koliko često dolaziš u Novi Sad i šta ti nedostaje odavde?

Nedostaju mi neki članovi porodice, bake, deke, sestre i braća. Nedostaje mi moje staro društvo. Novi Sad mi ne nedostaje jer mu je Geteborg veoma sličan. U Geteborgu sam pronašla moju veliku ljubav, počela da se bavim poslom koji volim, stekla prijatelje i postepeno puštala korene.

Autor: Maja Guzijan

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR