Teodora Jovičić: Posetila sam najveće svetske metropole, ali nijedan grad nije imao...

Teodora Jovičić: Posetila sam najveće svetske metropole, ali nijedan grad nije imao ljude koji bi te dočekali kao Vojvođani!

SHARE

Teodora Jovičić odlučila je da sa 22 godine napusti Novi Sad i preseli se u Njujork, romantičan grad u kojem je provela nekoliko nedelja na obuci za dadilju. Nakon završenog školovanja, Novosađanka je završila u Sijetlu, gde je živela i radila kod jedne od tamošnjih porodica. U toku tog perioda ona odlučuje da upiše fakultet, a u međuvremenu završi i kurs španskog jezika, međutim nakon godinu dana napušta program i traži svoje mesto u svetu. Svoju ljubav upoznaje tokom posete rođaka u Mineapolisu gde i ostaje, staje na ludi kamen i osniva porodicu. Teodora je za naš portal otkrila da je veliki nostalgičar i da je sa ćerkom provela dva nezaboravna meseca u Novom Sadu, ali da je isto tako svesna da mnogo više može pružiti deci živeći u Americi. Proputovala je i obišla brojne gradove ali nijedan nije imao ljude koji bi te dočekali kao Vojvođani.

Kad si otišla u Ameriku i čime se baviš?

Par nedelja nakon mog 22. rođendana, prvo sam sletela u Njujork .To je bilo pred katolički Božić, bilo je prelepo. Sve je bilo okićeno, ceo grad je svetlucao a Central park je bio najlepši. Svuda po parku božićni ukrasi i konji vuku sanke, jako romantično. Tamo sam provela nedelju dana na obuci za dadilju, nakon čega smo mi obučeni poslati svuda po Americi kod naših novih porodica. Završila sam u Sijetlu gde sam živela sa predivnom porodicom godinu dana. Išla sam na fakultet u sklopu programa i završila sam kurs španskog jezika, ali nakon godinu dana odlučila sam da napustim program i potražim svoje mesto u svetu. Bila sam u nedoumici da li da se vratim kući ili da odem negde u Evropu, Emirate ili da pokušam da ostvarim status ovde u Americi što je jako teško. Imala sam vizu koja mi je dozvoljavala da ostanem još godinu dana da studiram ali ne i da radim, ali bez posla nisam imala novca da studiram, tako sam oko pet meseci živela sa momkom i radila na “crno” nakon čega sam odlučila odem kod strica u Los Anđeles. L.A. i Kalifornija nisu bili za mene, grad koji je opisan koji najlepši fensi grad u Americi takav je samo za one koji imaju jako puno para da sebi priušte mesto u elitnim krajevima koji su zatvoreni i ograđeni za nas smrtnike. Najzad odlučila sam da posetim rođaka u Mineapolisu, gde sam se i zaljubila, udala, skućila i rodila decu.

Otkud baš to mesto? Da li si išla na sigurno sa nekom preporukom ili na sreću?

Kao što sam napisala prethodno, bila je kombinacija sreće i preporuke, upoznala sam divnog momka, zaljubila sam se i to je presudilo da ostanem.

Da li je teško prilagoditi se drugoj klimi, ljudima i načinu življena?

Bilo mi je jako teško u početku, drugačije klime, razne kulture, drugačiji ljudi i naravno jezik . Bilo je dana kada bih sa roditeljima počela da pričam na engleskom ili sa američkim prijateljima na srpskom, ali na sve se živ čovek nauči.

Šta je po tebi nainteresantnije u novom gradu i šta turiste najviše oduševljava tamo?

Mineapolis je jako lep grad u kojem živi oko tri miliona ljudi i kroz grad prolazi veličanstvena reka Misisipi . Mineapolis je jedan od dva najveća grada u državi Minesota u kojoj se nalazi preko deset hiljada jezera. Naravno pored svih prirodnih lepota, ovaj grad ima neverovatan noćni život sa raznim barovima i klubovima za svačiji ukus, ali najveća atrakcija je “Mall of America” najveći šoping mol na svetu koji se nalazi između Mineapolisa i Sent Paola.

Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada? S obzirom na to da si prilično daleko koliko često uspevaš da obiđeš rodni grad?

Otišla sam iz Novog Sada pre devet godina ali se još uvek smatram Novosađankom. Svaki put kada vidim sliku mog grada uhvati me nostalgija. Mnogo sam putovala i posetila sam preko 50 gradova širom sveta uključujući Njujork, Los Anđeles, San Francisko, San Dijego, San Antonijo, Čikago, Majami, London, Veneciju.. .Bila sam na Havajima i Karibima, ali iskreno mogu da kažem da nijedan grad nije imao ljude koji su te dočekali kao u Novom Sadu ni osećaj slobode gde deca slobodno i srećno trčkaraju po gradu, ni mirisa ni prijatelja. Naravno, opisujem svoj osećaj iz nostalgije, svesna sam da nažalost nikad ne bih imala ovakav život kakav imam ovde niti bi mogla da priuštim da moja deca imaju sve na šta su ovde navikla kada bih se vratila. Pre dve godine sam sa ćerkom provela dva meseca u Novom Sadu i apsolutno sam uživala. Volim svoj grad Novi Sad i tako će uvek ostati.

Kako ljudi reaguju kada čuju da si iz Srbije? Da li je bilo lako steći prijatelje?

Novosađani/Vojvođani generalno su ovde poznati kao mirni ljudi i dobri domaćini. Uopšte nije teško naići na naše ljude. U Čikagu kada šetaš ulicom budi siguran da ćeš čuti naš jezik i naići na ćevabžinice, restorane i buregdžinice u svakom većem gradu.

Izvor: Nataša Polarecki
Foto: Privatna arhiva

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR