Početna Novosađani u belom svetu Todorova majka: Ko traži da mu Dubai bude sunce neka bude spreman...

Todorova majka: Ko traži da mu Dubai bude sunce neka bude spreman na mnoge peščane oluje!

Todorova majka  (2)

Moja sagovornica je na prvom mestu Todorova majka, i shodno tome ime i prezime nemaju toliki značaj koliko ova uloga i priznanje, te se i ceo intervju vodi pod tim imenom! Todorova majka napustila je Srbiju pre 23 godine, otisnuvši se u Kanadu, zemlju velikih mogućnosti, hladnih i dugih zima, a već 7 godina je stanovnik Dubaija i sa nama je podelila delić svoje priče, koja će, sigurna sam, rešiti mnoge nedoumice kod svih vas koji razmišljate da uplovite u avanturu i potražite svoju sreću van granica Srbije.

Kada si otišla iz Novog Sada i koji je bio razlog tvog odlaska?

Odlazak iz Novog Sada 17. januara 1993. godine pamtiću po lepoj zimskoj večeri bez snega… Grada još uvek okupanog u novogodišnje svetiljke i mirise petardi… Grada mog rođenja. Nekih 20 plus sati kasnije, tačnije 18.01.1993. dočekaće me najhladnija zima koju sam do tada doživela… Grad i država, u kojoj sam “porasla”, “ozrelila”, postala čovek… Toronto – Kanada. Razlog mog odlaska? Da se ne lažemo – zaljubila sam se u sopstvenog supruga!

Čime si se bavila u Kanadi?

U Kanadi, za 16 godina, koliko smo proveli tamo, uglavnom sam se bavila uslužnom delatnošću počevši od “običnog” prodavca do menadžera tri prestižne modne kuće (“Gymboree”, “La Chateau”, Mexx”). Zadnje dve godine bila sam “tajnica” (sekretarica) za jednu “advance office” (AVOS). U međuvremenu sam postala majka i odselila se u Dubai.

Todorova majka  (1)
Šta ti se najviše sviđa u Dubaiu i sa kime se družiš ?

Šta mi se svidja u Dubaiu, posle Kanade? Sunce! Pored sunca… I dalje sunce! Iz jednog ekstrema u drugi. Izbrala bih, ipak, ovaj pakao! Što se društvenog života tiče limitiran je. Za razliku od Zapada, ovde se radi šest dana u nedelji po 12 časova. Teško se uklope ljudi, sa ovakvim radnim vremenom, na neko “ozbiljno” druženje. Viđanje, izlasci, sedeljke su odabrani po značaju: rođendani, slave, godišnjice, ispraćaji i slično. Malo je onih, koji imaju privilegiju i vreme da budu u “full-u”, gares/gares. Zaista retko! Moja paleta poznanstva i druženja je šarenolika, ali limitirana. Moj izbor!

Da li je postojalo nešto na šta ti je bilo posebno teško da se navikneš?

Došavši ovde 2009. iz Kanade, iz “multyracial and multycultural” zemlje, ne može ništa da me šokira i iznenadi! “The low point of Dubai is: lack of verbal communication through common speaking language!” Ovim rečeno, ovde niko ne priča 100% nit’ arapski nit’ engleski, a oba jezika su zvanična! Sporazumevanje, objašnjavanje, svakodnevna frustracija zbog gore navedenih razloga, čini ovo mesto teškim i frustrirajućim za svakodnevicu tipa: taksi, prodavnica, telekomunikacija, bankarstvo ili svaki oblik “jedan na jedan”. Mislim da na ove stvari i posle sedam godina, kao i u naredinih 777 godina se neću navići. Žalosno je što se ovde to nikada neće promeniti.

Kolika je istina u tome da Dubai predstavlja obećanu zemlju (većina mladih se odlučuje baš za ovu destinaciju)? Sa tvog stanovišta da li su uslovi za život dobri?

Ne znam da li je titulu “obećane zemlje” iz šake USA-a, ponela UAE u 21. veku, ali ono što znam za naše mlade ljude, ova destinacija je privlačnija jer je bliža matici, nije komplikovana viza, “napucana” je kao i sam Las Vegas, a pod sve ostalo, pruža za krupne pare na papiru, jedan mali život, koji je “mnogo veći” u samoj Srbiji. Za delatnosti koje, da roditelji svojih ćerki znaju, prodali bi bubrege da ih zadrže u Srbiji. Nije mnogo drugačije i sa momcima koji dolaze kao fitnes treneri, ili bilo koje druge grupe, gde se stas, glas i mišići prodaju. Ima i ona druga, zlatnija ili sjajnija strana za naše ljude, visoko obrazovane, koji su uspeli, koji traju i koji ostaju… Njima je zaista “vrh”! I svakog bih pozvala, koji imaju šta da ponude u ovoj šarenolikoj paleti mogućnosti, jer, jedino ovde, i danas plaćaju za svaku vrhunsku delatnost 10 puta top dolara, ali i to će da bude kratkog daha. Zato požurite! EXPO 2020 je samo 4 years away…

???????????????????????????????

Koja ti je omiljena destinacija koju si posetila i zašto?

Šri Lanka! Posle toliko destinacija, što po Istoku, Zapadu, Amerikama i Karibima… Ovo je jedini put koji sam doživela kao “explorer”. Sve što se u njemu desilo bilo je spontano, vanserijski i uzvišeno. Svakom bih ga preporučila!

Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada i koliko često dolaziš u svoj rodni grad?

Dolazim često u svoj grad. Ponekad i prečesto. Tri – četiri puta godišnje je i previše za emotivca. Svaki put sve tužnija i ružnija se razlilazim od njega. Nema one baterije… Nema cveća i svetla, nema sitnih graja, nema mirisa kukuruza pečenih i semenki kod Džafera, nema piroški sa mesom ili kifli sa istim kod “Violete”, nema cirkusa kod Spensa, ili “Đave” i Točka… Žutaru su srušili! Smokva se zatvorila… Eh, šta mi ne dostaje, lista je predugačka…

Tvoja poruka za sve one koji razmišljaju da možda baš u Dubaiu pronađu svoje mesto pod suncem?

Mesto pod suncem se traži u duši, ako mene pitaš. A Dubai baš i nema to mesto, nama naklonjeno, osim, možda, sunca! Ako iko traži sunce pod Dubaiem – naći će ga! Ali ako traži da mu Dubai bude sunce neka bude spreman na mnoge peščane oluje, jer pustinja je pustinja – samo u oazama je voda!

Autor: Bojana Šević
Foto: Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here