Početna Novosađani u belom svetu Voislav: Tržište u Dubaiju je vrlo zahtevno i raditi na projektima gde...

Voislav: Tržište u Dubaiju je vrlo zahtevno i raditi na projektima gde ne postoji finiansijska limitacija je velik izazov

vojislav3

Nakon završenih studija, zbog sistema današnjeg zapošljavanja, gde se traže uslovi koje svršeni student ne može da ispuni, bio je primoran da nađe posao u belom svetu. Postavlja se pitanje “Kuda plovi ovaj brod?”. Voislav Zec je izabrao jedan koji ima smer i pravac uspeha i napretka. On je konkurisao za posao u Dubaiju i iz prvog puta dobio šansu da radi. Jedan je od retkih, koji sa sigurnošću zna da će se nakon stečenog iskustva vratiti kući i nastaviti da radi posao u Novom Sadu. U razgovoru sa nama, ističe da sa ponosom strancima u Dubaiju priča o gradu u kojem je rođen, Novom Sadu.

Kada si otišao iz Novog Sada i čime se trenutno baviš?

U aprilu je bilo tačno dve godine od kako sam u Dubaiju. Otišao sam čim sam diplomirao jer moja struka, Mehatronika, je vrlo tražena u svetu ali ne i kod nas, nažalost. Radim za američku kompaniju “Crestron” koja se bavi smart home sistemima. Pomoću ovih sistema možete da kontrolisete sve u kući preko mobilnog telefona ili tableta gde god da se nalazite. Kao technical support engineer imam priliku da radim sa iskusnim inženjerima na ozbiljnim projektima. Tržište u Dubaiju je vrlo zahtevno i raditi na projektima gde ne postoji finiansijska limitacija je velik izazov.

Šta je bio motiv tvog odlaska iz Srbije?

Kada živis u zemlji u kojoj se od tebe očekuje da imaš 5 godina iskustva i završen fakultet sa 25 godina života teško je naći posao. Još ako si završio struku koja je vezana za naprednu tehnologiju, kao što je u mom slučaju Mehatronika (robotika i automatizacija), onda je jasno da moraš da ideš u napredniju zemlju.
Išao sam na mnogo intervjua u Srbiji i želeo sam da radim i živim u gradu u kome sam se rodio i za koji i dalje tvrdim da je najlepši na svetu, Novi Sad. Međutim na tim intervjuima iz nekog razloga nisam prolazio, prvi intervju koji sam imao za inostranstvo bio je uspešan i već sam se bio rezervisao avion za Dubaji, odlazio sam u nepoznato nemajuci pojma šta me čeka…

vojislav4

Po čemu je poseban grad u kojem živiš?

Kada pomenem Dubai svi reaguju pozitivno i sa nevericom pričaju o stvarima koje su čitali na internetu vezano za ovaj grad. Pre nego što sam se doselio, i ja sam čitao mnogo o Dubaiju međutim nisam mogao ni da zamislim koliko je u stvari ovo mesto ispred vremena. Počevši od Burj al Araba hotela sa 7 zvezdica koji je sagrađen 1999. godine, a i dan danas izgleda nestvarno, preko Burj Khalife, najviše zgrade na svetu (828m), sa koje ne mogu da skinem pogled svaki put kad prolazim pored, do ostrva u obliku palme za čiju izgradnju je bilo potrebno neverovatnih 94 miliona kubnih metara peska.
U ovom gradu nikad nije dosadno, kupanje i sunčanje na uvek drugoj plaži, krstarenje na jahti, safari, pecanje, ronjenje, vožnja na skuteru pa čak i skijanje u veštačkom skijalištu su samo neke aktivnosti koje su dostupne. Ko god da me pita da mu pričam o Dubaiju jednostavno kažem da grad ne može da se opiše, nego mora da se doživi i vidi svojim očima.

Sa kim se najviše družiš u novom gradu?

U Dubaiju živi 17% lokalnog stanovništva a ostatak čine stranci što mi omogućava da upoznam ljude iz svih krajeva sveta i upoznam se sa njihovim kulturama, i pored toga najviše se družim sa našim ljudima, kad kažem našim mislim na ex-jugoslaviju. Svaki vikend odlazim u pekaru koju je otvorio naš čovek i uz burek i jogurt čujem samo srpski jezik i za trenutak se osetim kao da sam kod kuće.

vojislav1

Da li često dolaziš u Srbiju?

U Srbiju odlazim dva puta godišnje. Pored toga što su mi atraktivne destinacije kao što su Maldivi, Tajland, Filipini blizu i vrlo pristupačne, do sada sam svaki godišnji iskoristio u Srbiji. Novi Sad mi je prirastao srcu i ne samo grad već i ljudi u njemu. Mislim da ni jedna šetnja po tropskom ostrvu ne može da se poredi sa osećanjem koje imam u srcu kada šetam Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom.

Šta ti iz Novog Sada najviše nedostaje?

Najviše mi nedostaju ljudi i porodica. Kada pričam nekom strancu o svom gradu i ljudima u njemu ne postoji ponosnijeg čoveka od mene. Svima uvek preporučim da obavezno posete Novi Sad, Exit festival i vide najlepše žene na svetu. Nedostaje mi naša hrana, naša slavlja i praznici. Mnogo mi teško pada kada nisam kući za Prvi maj, porodičnu slavu ili neki rođendan i kada znam da su svi moji voljeni na okupu, a ja ne mogu da im se pridružim. Nedostaje mi Dunav, Tvrđava, šetnje kroz centar i ljudi koji su uvek doterani uredni i nasmejani.

vojislav

Vraćaš li se uskoro u Srbiju?

Siguran sam da ću se vratiti u Srbiju, možda neću uspeti da nađem posao u struci ali planiram da ga stvorim sam, da donesem ono što sam naučio i što ću tek naučiti. Smatram da naša Srbija ima puno potencijala. Kada pričam sa starijim ljudima koji imaju ozbiljne biznise u Srbiji svi me savetuju da se nikad ne vratim i ne počinjem ništa jer je država u lošem stanju, ali ja i pored toga gledam pozitivno na moje ideje i svaki plan vezan za posao mi je tu, u mom Novom Sadu.

vojislav2

Autor: Ljiljana Kozarev