Jelena Tinska: Hrana, pivo, metan i po koji leš

Jelena Tinska: Hrana, pivo, metan i po koji leš

SHARE

jelena tinskaPovodom brutalnog obračuna “zoohigijeničara” sa psom koji se desio u subotu 31. januara u Novom Sadu i čijim su činom Novosađani bili zgranuti, Jelena Tinska, poznata glumica, balerina, plesačica, spisateljica, kolumnistkinja i voditeljka ozbiljno je odgovorila na naše pitanje šta misli o ovom nemilom događaju…

“Sva bića drhte pred nasiljem. Sva se boje smrti. Sva vole život. Vidi sebe u drugima. Tada kome možeš naškoditi? Kakvo zlo možeš učiniti?”

– Novosadska šinternica, koje je pre svega bespravno sagrađeni objekat, nalazi se na takozvanoj “deponiji” đubrištu grada. Verovatno bi Gradska Vlast, sada pokušala da me demantuje, jer takođe verovatno, postoji neki falsifikovani dokument koji bi opovrgao ovu moju konstataciju, ali suštinsko pitanje je: “Kako je moguće da je neko odobrio nešto protivzakonito, i ko je to?”

Deponija – đubrište u ovom slučaju, nikada i nikako ne bi smela i mogla po zakonu da postoji na istoj strani na kojoj je Auto-put Novi Sad-Beograd, a preko puta Mega Marketa “Rodić” i “Pivare”. Koliko ja znam na deponiji ni jedan objekat ne može dobiti građevinsku dozvolu. Kamioni donose hemikalije, razne vrste đubreta i stvaraju se veoma otrovni gasovi koji mogu kulminirati u ekološku karastrofu. Jedan od njih je kancerogen i zove se metan. Deponija u Futogu je zatvorena, ali tek posle gigantskog požara koji je izazvao pravu ekološku tragediju u celoj okolini. Da li će ova “deponija” đubriste biti zatvorena na isti način, posle katastrofe? Takođe, na samoj deponiji nalazi se objekat/šinternica/ u kojoj se ubijaju psi i mačke (po statistici za poslednje četiri godine 8.890 leševa, raspadnutih pored Auto-puta i Mega Marketa).

Spor oko ove dozvole nastao je, jer društvo za zaštitu životinja “Arka” tvrdi da se po Zakonu dozvola nije mogla dobiti pošto je objekat na deponiji i navodi da se to može uporediti sa situacijom otvaranja mesare na deponiji. Međutim, ovaj objekat, evidentnim kršenjem Zakona, je ipak dobio sve “dozvole”. Ko je kriv?

Takođe, logično je da se leševi ne smeju bacati na deponiju jer psi, a i druge mrtve i na đubrište bačene životinje prenose zarazu… Zato makar i Hotel sa 5 zvezdica na “deponiji” đubristu, ne bi mogao da funkcioniše sa leševima koji se rapadaju naokolo.

Jer, ako građanin ode na “deponiju” – đubrište, po svog uhvaćenog psa, pod uslovom da ga nisu surovo ubili, taj pas u takvim uslovima, na takvom mestu, automatski postaje izvor raznih zaraza, te i sam građanin koji je tu došao, kao i ljudi koji tu rade, bivaju ugroženi, kao i svi oni sa kojima dođu u dodir.
Po rečima Milana Srdića, prilikom svoje promocije i otvaranja “pansiona” za genocid, kome su i tadašnji direktor Čistoće, Branko Dragičević i gradonačelnica tepali sa “azil”, Maja Gojković je, ubeđujući Novosađane kako je ispunila svoje predizborno obećanje, iznela podatak da je ona član Društva za zaštitu životinja iz Beograda koje više ne postoji.

“Privremeni objekat za smeštaj pasa i mačaka lutalica”, posle svečanog otvaranja koje je upriličila tadašnja gradonačelnica, nije mogao mesecima da počne sa radom jer nije imao potrebne dozvole ni za svoju pravu svrhu – eutanaziju uhvaćenih pasa i mačaka lutalica.

Objekat mora da ispunjava tehničko tehnološke i veterinarsko sanitarne uslove, odnosno mora da dobije dozvolu Republičke uprave za veterinu da bi počeo sa radom. A opet naravno ne na “deponiji” (đubrištu).

Ja se sećam kad je gostujući u mojoj emisiji uoči izbora za gradonačelnicu, Maja Gojković obećala da ce podići azil
a podigla je logor smrti. Dakle, to je bilo samo još jedno prazno obećanje… Umesto toga, sročila je zajedno sa ocem sadašnjeg gradonačelnika, Vučevićem sramnu Odluku o držanju životinja.
Oboje pravnici, prekršili su Zakon o dobrobiti. ODLUKA NE MOŽE BITI STARIJA OD ZAKONA. Ali te se odluke od njihovog vremena pridržavaju i dalje. Ubijaju na đubrištu grada. Savetnica Bojana Pajtića, Jelena Balašević samo podržava ovu Zakonom zabranjenu katastrofu prima novac i ne radi ništa za dobrobit životinja. Novi sad je šinterska prestonica Evrope.

Dakle, javno je pitanje: Kada će se zatvoriti “deponija” (đubrište)?
Kada će Novosađani moći da odahnu, jer na samom kraju Grada nalazi se tempirana bomba, koja može svakog časa da nas sve odnese dođavola? Kršenje Ustava je političko zagađenje. Slažem se.

Veliki broj političara na važnim funkcijama koristi svoj položaj i krši i zakon i ljudska prava. Dokle?

Evo malo zakona o dobrobiti životinja:

Član 3. stav 3.
Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i … dobrobiti.

Demokratija ne znači samo prava za jedan deo ljudi nego za sve pa i obaveza da se ovom strašnom genocidu jednom stane na put.

Novi Sad jeste šinterska prestonica, jer diktira slobodu kršenja Zakona i ubijanja pasa i mačaka u celoj Vojvodini. A mi svi ćutimo i gledamo, umesto da budemo odlučni i kao Građani zaustavimo masakr i bezvlašće!

UBIJANJE KUĆNIH LJUBIMACA je ZABRANJENO i kažnjivo zatvorom do 3 godine.

Hitno je potrebno raditi na povećanju ove kazne, pet godina za masovna ubijanja osećajnih bića tako je životinje definisao Lisabonski Ugovor, decembra 2009. godine, bilo bi primereno.

Takođe, svi saučesnici bi morali vratiti javni novac, i nikada ne bi smeli prići kućnim ljubimcima, nažalost, živote koje su oduzeli ne mogu vratiti.

Gradska uprava Novog Sada i svih ostalih gradova Vojvodine, njeni saradnici, saučesnici, grubo gaze Ustav Republike Srbije, grubo gaze zakone, grubo gaze ljudska prava, po potrebi ubijaju osećajna bića, jer ‘ne znaju’ bolji način za – ‘raspolaganje javnim novcem’ koji je nedopustivo poklanjati bez javnog tendera, kako na neodređeno, tako i na određeno vreme.

Odgovorno lice Gradske uprave Novi Sad i odgovorno lice JKP “Čistoća” Novi Sad, postupaju po nezakonitom podzakonskom aktu – Opštinskoj odluci za držanje domaćih životinja Novi Sad, čime su omogućili da Grad Novi Sad bez javnog tendera, kršeći:

– Zakon o javnim nabavkama koji je važeći od 2002. godine,
– Zakon o lokalnoj samoupravi koji nalaže članom 6. obavezu primene principa javnosti i konkurencije pri dodeljivanju javnih ovlašćenja i javnog novca i firmama čiji je osnivač Grad,

– Zakon o komunalnim delatnostima koji nalaže takođe princip javnosti i konkurencije, poklanja javna ovlašćenja i milionske svote javnog novca godišnje firmi JKP “Čistoća”, bez mogućnosti finansijske kontrole namenskog trošenja nezakonito poklonjenog novca.

Firma JKP “Čistoća” Novi Sad istovremeno, nemajući inicijalne uslove za ostvarenje predmeta ove Opštinske Odluke tj. nemajući prihvatilište za zbrinjavanje uhvaćenih pasa i mačaka, čini, pored privrednog prestupa i krivično delo ubijanja velikog broja pasa i mačaka, uz kršenje propisa, jer je: 02.11.2005. godine prestao da važi Pravilnik 29/94, a ova firma još uvek postupa po nepostojećem podzakonskom aktu – dokaz;

Zaključak Ustavnog suda IU 27/2007, i jer je ubijanje pasa i mačaka od 2.11.2005. godine u Srbiji zabranjeno.

Ustavni sud samo s njima i s nama zbog njih, ima pune ruke posla.

Duboko smo postiđeni, poniženi, uvređeni nezakonitim odnosom prema građanima, prema javnom novcu i prema životinjama u Novom Sadu. Ovo je, definitivno, organizovani kriminal. Ko smatra da nije neka nam pruži argumente.

Autor: Tamara Kovačević
Foto: Privatna arhiva

NEMA KOMENTARA

OSTAVI KOMENTAR