Početna NStyle Danijela Božić, modna dizajnerka: “Brza moda” ima loš uticaj na životnu sredinu!

Danijela Božić, modna dizajnerka: “Brza moda” ima loš uticaj na životnu sredinu!

Foto: Aleksandar Šćekić

Modna dizajnerka Danijela Božić iz Novog sada sama postavlja jasan put u modi. Ženstvenost, prefinjenost, sofisticiranost i elegancija, su ono što predstavlja. Iz porodičnog biznisa starog više od dve decenije i nakon završetka akademije za stilizovanje i dizajn u modi, Danijela nastavlja sa svojim potpisom i pečatom, vizijom i kvalitetom prepoznatim širom sveta, predstavljajući svoje kolekcije kako u Srbiji tako i u svetskim metropolama. Njene kolekcije publikovane su u raznim inostranim magazinima i modnim TV kanalima širom sveta. Dobitnik je nagrade za izvrsnost u modi “Excellence in Fashion” 2018. godine, kao i “The Best International Bridal Designer 2020.”, a svoje kolekcije prikazala je na brojnim Nedeljama mode i to u Minsku, Sankt Peterburgu, Dubaiju, Budimpešti, Plovdivu, Malti…

Ovom prilikom, Danijela je sa nama porazgovarala o “održivoj modi” čiji je zagovornik na ovim prostorima, kao jednom veoma važnom segmentu modne industrije, koji umnogome doprinosi društvenoj stabilnosti i kvalitetu života. O održivoj modi se možda ne zna mnogo, ali to je pokret i proces negovanja promena modnih proizvoda i modnog sistema ka većem ekološkom integritetu i socijalnoj pravdi.

Održiva moda se tiče više stvari nego samo rešavanja modnog tekstila ili proizvoda. Izraz koji još povezujemo sa održivom modom je eko moda. „Problem” neodržive mode je u tome što je jeftina, pristupačna i trendi odeća postala dostupna širokim masama. Ekonomska briga mode je da nisko platežno sposobni ljudi sada imaju pristup „ažuriranju” svojih ormara jednako često kao visoko platežno sposobni. Ne kupuju kvalitetnu robu, kupuju previše stvari po povoljnim cenama”, priča Danijela i dodaje:

“Ekonomska briga mode takođe znači da mnoga održiva rešenja mode, poput kupovine robe visokog kvaliteta koja traje duže, nisu dostupna ljudima sa manje sredstava. Održiva odeća odnosi se na tkanine dobijene iz ekološki prihvatljivih resursa, kao što su biljna vlakna ili reciklirani materijali. Takođe, odnosi se i na način izrade ovih tkanina. Danas se tendencijom održivosti, ovakva odeća proširila prema smanjenju količine odeće odbačene na deponije i smanjenju uticaja agrohemikalija na životnu sredinu u proizvodnji konvencionalnih vlakana (npr. pamuk). Prema održivosti reciklirana odeća podržava princip „tri okruženja okoline”: smanjivanje, ponovno korišćenje i recikliranje, kao „tri noge održivosti”: ekonomija, ekologija i socijalna jednakost.”

Foto: Aleksandar Šćekić

Kako Danijela navodi, jedna od velikih prednosti korišćenja recikliranog materijala za proizvodnju odeće jeste pružanje dodatne oblasti ekonomskog svetskog profita, odnosno činjenica da će održiva garderoba pružiti novo tržište za dodatne mogućnosti zapošljavanja, kontinuirani protok novca u ekonomiji i smanjenje sirovina i izvornih resursa.

“Smanjenje upotrebe sirovina i izvornih resursa smanjuje štetnost ugljenika tokom proizvodnog procesa kao i štetnost u procesu transporta. Održiva moda se delom odnosi na proizvodnju odeće, obuće i detalja na ekološki i socijalno ekonomski održiv način, na održive obrasce potrošnje i upotrebe, koji zahtevaju promenu u stavovima i ponašanju pojedinca. Treba podići svest o održivoj modi i strategijama za njenu proizvodnju”, pojašnjava naša sagovornica koja kao strategije i aktivnosti koje povećavaju održivost kompanije i podstiču održivije obrasce proizvodnje i potrošnje navodi zelenu strategju koja podrazumeva modu kao polovnu upotrebu, modu visokog kvaliteta i bezvremenskog dizajna, sistema za prikupljanje i recikliranje tekstila, proizvodnju odeće od sertifikovanog tekstila prema ekološkim oznakama i fer trgovini.

“Milijarde se izgube svake godine zbog odeće koja se retko nosi i retko reciklira. Industrija vrši pritisak na resurse, zagađuje se i degradira životna sredina i stvaraju se negativni uticiji na društvo. Budući da je globalna prodaja odeće na putu da se uveća i do pet puta u narednih trideset godina, trag industrije mogao bi da se proširi na katastrofalne razmere ako se nastavi kao i obično. Brza moda bila je posebno „vruć” segment i izvor zavidnog rasta nekih modnih kompanija”, objašnjava Danijela i dodaje da su sažimanjem proizvodnih ciklusa i izradom najnovijeg dizajna, modna preduzeća kupcima omogućila “proširenje svojih ormara”.

Foto: Danijel Rauški

“Kupci robu tretiraju kao robu za jednokratnu upotrebu i ostaje zatim činjenica da inovacija nije išla u korak sa ubrzanim načinom plasiranja na tržište. Brza moda je sofisticiran posao koji se „hrani” relativno niskotehnološkim proizvodnim sistemom. Ovaj sistem ima veliki uticaj na životnu sredinu. Kako pravljenje odeće zahteva korišćenje vode i hemikalija i oslobađanje značajnih količina gasova sa efektom staklene bašte, radnici su izloženi opasnim uslovima na radnom mestu, posebno pri rukovanju materijalima poput pamuka i kože koji zahtevaju veliku obradu. Bez poboljšanja u načinu izrade odeće (npr. upotreba zelene strategije), ovakav način će se povećavati sa svakom proizvodnjom. Neke kompanije su se udružile kako bi zajedno rešavale izazove zaštite životne sredine i društva, što pomaže ubrzanju promena i ublažavanju rizika samog rada na ovim izazovima”, kaže Danijela koja kao dodatne korake koje modne kompanije mogu da preduzmu kako bi uklonile neke socijalne i ekološke rizike, a deo su brze mode navodi: razvijanje standarda i prakse za dizajn odeće koja se može lako ponovo koristiti ili reciklirati, uloganje u razvoj novih vlakana koja će smanjiti uticaj proizvodnje i izrade odeće na životnu stedinu, podršku razvijanju mehaničkih i hemijskih tehnologija recikliranja, te uspostavljanje viših standarda rada i zaštitu životne sredine za dobavljače.

“Održiviji način proizvodnje može koštati više ali može podstaci inovacije i zaštititi preduzeća od šokova u lancu snabdevanja i rizika od reputacije, što rezultira većom otpornošću i profitabilnošću. Velike modne prestonice, pa i drugi gradovi prepoznatljivi upravo po modi, zašli su duboko u razmatranje i strategiju održive modne proizvodnje i smatraju taj korak kao prekretnicu ka ekološki i socijalno ekonomski zdravijoj državi”, zaključuje Danijela.

Autor: NSHronika
Foto: Aleksandar Šćekić, Danijel Rauški