Početna Party Time Premotavanje: Vikend koji je promenio novosadsku scenu

Premotavanje: Vikend koji je promenio novosadsku scenu

Sleglo se (skoro) nedelju dana od antologijskih večeri koje su u petak i subotu, 29. i 30. novembra, na dan bivše nam države, promenile novosadsku pop-rok scenu, i indie-potkulturu. Ovaj svojevrsni praznik na dan bivšeg praznika obrnuo je paradigmu, prešao igricu, kako to danas vole reći. A šta se desilo?

PETAK: LEPŠA BRENA I BORGHESIA

U petak, u MKC Petefi Šandor, na Telepu, koji više nije daleko nikome, zahvaljući ljudima iz SKC i MH Concerts koji su od ovog mesta napravili novo “čvorište” alternativne muzike, su nas dočekali veterani i pioniri jugoslovenske, a danas slovenačke dark-elektro, EBM-scene, Borghesia. Što na italijanskom znači Buržoazija, a tim smešnije jer su oni zakleti levičari. Dario Seraval nije više u mogućnosti da nastupa zbog zdravlja, ali ideja Borghesije živi i dalje u novoj postavi, koja je kombinacija Ljubljančana, Zagrepčana i Beograđana. Mrak, otuđenost, beznađe, agresija, tuga, sve upakovano u elektroniku sa sjajnim vizualima, koji su bili… 3D. Beskompromisno i večno.

Ali, pravo iznenađenje je bio neko ko je umalo “ukrao šou” Borghesiji, a to je bio elektro-rok duo Lepša Brena, koji uprkos svom ironičnom imenu (zbog kojeg će vam se učiniti da je to neki bend kao Pero Pefformero koji svira metal obrade Lepe Brene), predstavlja jednog od najozbiljnijih novajlija na domaćoj sceni. A čine ga stari vuk Attila Antal, koji već ima dve decenije staža u raznim bendovima, najčešće elektropop orijentacije sa dark prizvucima, i Višnja Žugić, arhitektica za sintisajzerima. Ovaj put Attila piše tekstove, peva na srpskom, svira gitaru, a zvuk je kombinacija elektronskih matrica koje sintisajzerima ukrašava Višnja, i jakih gitara.

I kao i Ljubičice i Buč Kesidi i novajlije sa beogradske scene, Punkotheque, koji su debitovali u Novom Sadu, u Soul Peddleru pre mesecak dana, Lepša Brena su “oduvali” publiku hitovima na minimalističkoj podlozi. Kažu da je za nekretninu važno “location, location, location”, a za muziku ja dodajem da je važno “melody, melody, melody”. Vojvođanski pop je uvek imao dobre melodije, još od “prve vojvođanske invazije” 90-ih koju si činile Instant Karma i Oružjem protivu otmičara iz Zrenjanina, Veliki Prezir iz Vrbasa i Eva Braun i Popcycle iz Bečeja, praćeni Boyama i Obojenim programom iz Novog Sada. Ako je Beograd Amerika, Vojvodina je Britanija, kaže jedna stara teorija.

SUBOTA: WAVELET I BUČ KESIDI

U subotu smo imali sasvim drugu priču. Dugoočekivani i rasprodati koncert Buča Kesidija za koji se tražilo 100 karata više (ovo obećava da ćemo zbog hajpa uskoro verovatno videti pančevački dvojac u nekom većem prostoru – Fabriko, završi se već jednom!), bio je praćen bendovima UV i Wavelet, koji su doneli svežinu na lokalnu scenu, i potpuno je zaprepašćujuće kako dobri bendovi niču kao posle kiše u ovoj zemlji.

A onda su izašli levoruki Pančevci. i te noći smo u MKC Petefi Šandor doživeli civilizacijski kopernikanski prevrat za Srbiju. Bend koji svira indi-pop je prepunio salu. Većinom su bili mladi ljudi i to devojke, što je utešno kad znaš da na indie-pop i rok često dođe starija masa. Iako su izdali album samo četiri dana pre, svi su znali sve pesme pa čak i mi, jer ih ne možeš zaboraviti.

A ova promena paradigme je jedan od kamena međaša za zemlju: u eri kada su vladali Rasta, Jala i Buba i ceo taj IDJ TV kliše, a kada su jedini “bunt” mogli da iskažu, diskutabilno uspešno, reperi, bio si “viner” ako si u separeu sa kriminalcima, ili si sam kriminalac i kurva. Kombinacijom upečatljivih melodija i angažovanih tekstova kojima su opisali sve naše živote do u detalj, a naročito izlaske u grad, uspeli su da budu dovoljno kul da kažu: Ona ne zna da je kasno. Nisi tako smela. Postalo je kul biti van separea.

Muzički, kombinacija svetski najaktuelnijih zvukova poslednjih 15 godina, od Franz Ferdinand, Arctic Monkeys, Foals, do starog autentičnog vojvođanskog popa, sa reminescenicijama na Minstrel ili Plavi Maks, dva (skoro) zaboravljena benda. Odlično je da se stvari menjaju: kada sam 2013. rekao da će moj bend (Sputñik) imati samo matricu, gitaru i dva glasa, gledali su me kao da sam lud. Sada je u petak svirala sjajna Lepša Brena baš tako, a slične su i Ljubičice&Co. Nije dugo bilo ljudi sa tako ozbiljnim pristupom muzici, kao što je Buč Kesidi. Pre toga su vrata otvorili Artan Lili, Bitipatibi, Bojana Vunturišević… ali, sada smo na korak više. Veče za pamćenje, i slutim da je tek počelo sve. Album godine 2019. je izašao u Pančevu. Druga vojvođanska pop-invazija posle 90-ih. Bravo za SKC i Milana Rakića i Obrada Bobu Škrbića. Tako se vodi posao. A neka počne druga invazija! Spremite se za dobre melodije.

Autor: Žikica Milošević
Foto: SKC Novi Sad, Žikica Milošević, Lea Bodor

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here