Usvajanje Zakona o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta bilo bi pogubno za više od 10 hiljada gazdinstava koja od toga žive, smatraju u LSV.
Liga traži iste uslove za sve, kako bi se zaštitili interesi paora. Zakon treba napisati ponovo, jer nijedna izmena teksta neće popraviti štetu koja se njime nanosi, napominje funkcioner LSV Branislav Bogaroški.
“Tražimo lovostaj na vojvođanske paore, koji bi ovim zakonom bili odstreljeni, a ne sačuvani“, ističe Nenad Čanak.
Da bi interesi gazdinstava bili zaštićeni, a prodaja imovine strancima sprečena, Liga planira akciju prikupljanja potpisa za raspisivanje referenduma.
“Ovo je tačka od opšteg interesa za koju treba svi zajedno da uložimo sve napore. Ovo je mesto na kojem sve razmirice treba da prestanu, jer ako ostanemo i bez zemlje, kao što smo ostali bez nafte, zaista ne znam gde ćemo živeti. To smo govorili i kada je u pitanju bilo potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, za koji sada svi tvrde da nije dobar“, rekao je Čanak.
On je najavio da će u 18 sati LSV održati sednicu Glavnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o daljim koracima, kao i o momentu kada će biti podnet predlog da se taj predlog zakona poništi i da se napiše potuno nov.
“Ova tema postaje sve više zanimljiva kako se bliže izbori i sa svih strana se javljaju ‘zaštitnici’ vojvođanske zemlje i paora, a što je najbolje počinju da ih štite od nas iz LSV. To me veseli jer je to dokaz da se izbori bliže i da čemo moći da odmerimo snage na izbornom polju“, dodao je on.
Bogaroški je rekao da je javna rasprava o predlogu zakona održana tokom avgusta i samo jedna je od njih bila je u Novom Sadu, iako se gro poljoprivrednog zemljišta nalazi u Vojvodini i od životnog je interesa bilo da se ta rasprava održi u svim njenim većim mestima.
“Predviđeno je da će se isključivo pravnim licima na osnovu direktnog dogovora sa Ministarstvom poljoprivrede, bez ikakvog zakonom propisanog kriterijuma dozvoliti da uđu u zakup do 30 odsto zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi. Dakle, isključivo jedno i isključivo pravno lice, čime su poljoprivredna gazdinstva potpuno isključena, iako su do sada 80 odsto zakupaca činili upravo oni“, kazao je Bogaroški.
Kako je objasnio, to znači da će 10.000 do 14.000 porodica biti zakinuto za zemlju od koje su živeli i da u Vojvodini postoji 450.000 hektara zemljišta, od čega su oranice 300.000 hektara, te da investitore neće interesovati “utrine i pašnjaci, nego kompleksi najbolje zemlje”.
Bogaroški je kazao da je Ministarstvo izašlo sa tezom da ljudi nisu zainteresovani za zakup, ali da je po njegovim saznanjima od 2006. godine, od kada je uvedena licitacija i mogućnost zakupa, prihod bio 200 miliona dinara, a da je on danas veći od dve milijarde, što govori protiv te teze.
Kako je objasnio skoro polovina gazdinstava od ukupnog broja onih koji licitiraju državno zemljište upućena je isključivo na njega i nema drugu zemlju u privatnom vlasništvu.
“Investicije su dobrodošle, ali ne u obradu poljoprivrednog zemljišta, jer tu imamo konkurentnost, već u prerađivačke kapacitete. Takođe treba imati u vidu da će 1. septembra 2017. godine građani EU zbog potpisanog ŠP-a moći da kupe zemljište u Srbiji, pa je ovaj zakon trebalo da zaštiti domaćeg poljoprivrednika od nelojalne konkurencije iz inostranstva, kao što su uradile i sve druge zemlje“, kazao je on.
Autor: Beta
