Početna Politika Raspravljaćemo se još: Uz velike tenzije usvojena deklaracija o Rajinoj šumi

Raspravljaćemo se još: Uz velike tenzije usvojena deklaracija o Rajinoj šumi

skupstina-grada-novi-sad-parlament-rtv-

Skupština grada je usvojila deklaraciju o osudi zločina u Rajinoj šumi u jesen 1944. godine, iako je opozicija tražila da se prvo istoričari izjasne o tome šta se tamo desilo i ko je i zašto tamo ubijen.

Prethodno, vladajuća koalicija odbacila je predlog opozicije za dopune dnevnog reda kojima se tražila ostavka direktora “Informatike” Dejana Čelara i povratak na posao radnika za koje je inspekcija rada utvrdila da su nezakonito otpušteni.

Odbornici su odobrili otkup zemljišta u ulici Iva Andrića od Vojske Srbije i oprostila dugove AD “Dnevniku” zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, u slučaju da ovo preduzeće bude privatizovano. Usvojen je plan generalne regulacije Rumenke i plan detaljne regulacije buduće fabrike vode na Petrovaradinskoj adi. Skupština je prihvatila izveštaje o radu većine javnih preduzeća, dok je glavna zamerka opozicije bila da su kapitalne investicije realizovane u malom procentu, za razliku od tekućih subvencija.

Usvojen je i program za zaštitu životne sredine grada od 2015. do 2024. godine, program korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, kao i Strategija razvoja sistema zelenih prostora u gradu do 2030. godine.

Najveće tenzije izazvala je deklaracija o osudi zločina u Rajinoj šumi. Nakon izlaganja predlagača, odnosno Branke Bežanov iz SPO-a, odbornici LSV-a pozvali su vlast da se ne vraća u istoriju, da se deklaracijom prekraja istorija i mešaju nevine žrtve, kojih je nesporno bilo, i zločinci koji su sarađivali s okupatorom. Odbornici DSS-a podržali su ovaj predlog SPO-a i Pokreta Dinara-Drina-Dunav. S druge strane iz SRS-a su zatražili da se deklaracija donese, ali pošto istorijska nauka ispita lokalitet i utvrdi čiji ostaci se nalaze tamo, i zašto su se tamo našli. Predložili su da grad izdvoji novac i finansira istraživanje kojim bi utvrdio tačan broj ljudi koji su pogubljeni u Rajinoj šumi, kao i razloge zbog kojih su pogubljeni, kako se ne bi amnestirali i zločinci. Istog stanovišta bili su odbornici DS-a, koji su istakli da nema dovoljno saznanja o ovoj delikatnoj temi, te da Skupština grada nije kompetentna da utvrđuje ko je kriv, a ko nevin streljan nakon oslobođenja grada, i da nema pravo na nekritički odnos prema istoriji.

Pred odbornicima se našla i ostavka direktora “Stana” Janka Čobrde, a za direktorku Pozorišta mladih izabarali su Emiliju Mrdaković. Za direktora “Lisja” postavljen je Vladimir Đaković, za direktora GSP-a Milan Stanivuković, za direktora “Zelenila” Aleksandar Bogdanović, a na čelo “Vodovoda” Miloš Stanisavljević. Takođe, za direktora “Puta” izabran je Željko Džakula, za direktora “Toplane” Dobrosav Arsović, dok je za direktora “Urbanizma” izabran Dušan Miladinović. Umesto Andreja Fajgelja, za v. d. direktora Kulturnog centra Novog Sada postavljen je Bojan Panaotović, dok je za v.d. direktora “Stana” imenovan Goran Zarić.

Takođe, odbornici su doneli odluku da Somborski bulevar dobije ime Patrijarha Pavla. Oni su prihvatili predlog Komisije za davanje imena ulicama i ustanovama i ubuduće će somborski bulevar nositi ime Bulevar Patrijarha Pavla. U diskusiji koja je usledila, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke Đurađ Jakšić je, rekao da će radikali pokrenuti inicijativu da Bulevar Evrope promeni ime u Bulevar Nikole Tesle. Jakšić je, obrazlažući tu ideju, rekao da Nikola Tesla ima posebnu vezu sa Novim Sadom, jer je za života postao član Matice Srpske, iako je pre toga dva puta bezuspešno konkurisao za stipendiju Matice srpske, a Novi Sad je jedini grad u Srbiji koji je Nikolu Teslu proglasio počasnim građaninom.

Radio: Dnevnik, 021
Foto: Ilustracija

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here