U rubrici „Upoznajte Vošine mlade nade“ predstavljamo Vanju Smiljanjića, desno krilo, igrača rođenog 1996.godine.
Gde si rođen i gde si naučio prve rukometne korake?
Rođen sam u Somboru. Igrao sam prvo u Apatinu, gde sam proveo detinjstvo, a onda u Somboru gde sam igrao Prvu ligu.
Kada si došao u Novi Sad i postao član RK Vojvodina?
Došao sam u julu 2014.godine. Mislim da mi je to sjajna odluka. Pravo mesto za razvoj mladog igrača.
Kako gledaš na to što si deo tima višestrukog državnog prvaka?
Zaista je čast trenirati sa takvim igračima. Do juče sam ih gledao na televizoru, a sada svaki dan provodim vreme sa njima na treninzima, putovanjima, na utakmicama.
Prošle godine si bio na rukometnom kampu Bogdan Rodić, a već ove ušao si u seniorski pogon Vojvodine. Da li si očekivao tako nešto?
Iskren da budem, nisam. Sve se brzo desilo. Znali su već za mene, ali su me još bolje upoznali na kampu, na Zlataru. Bio sam uzbuđen kad se pojavila takva opcija i odmah sam rekao, to je to. Idem u Novi Sad. I eto, tu sam.
Polako dobijaš sve više minuta u dresu Vojvodine. Sjajno si iskoristio šansu u Tesliću, postigao si čak sedam golova. Jel si zadovoljan?
Kako da ne. Igrao sam u obe utakmice po 60.minuta. Stanković je bio sa reprezentacijom, pa sam dobio šansu. Nadam se da sam iskoristio ukazano poverenje, a na kraju ekipa je uzela pehar za Svesrpskog prvaka. Ostaće mi taj turnir u najlepšem sećanju.
Ko ti je rukometni idol?
Hans Lindberg.
Ko ti daje najviše saveta u ekipi?
Pa, mnogi me savetuju, ali nekako najviše razgovaram sa Strahinjom Stankovićem, što se podrazumeva jer igra na desnom krilu.
Kako je raditi sa trenerom Dorđeom Ćirkovićem?
Vrhunski trener. Traži disciplinu i mnogo rada. Imam tu sreću da me trenira. Siguran sam da će izvući maksimum iz mog potencijala. Na meni je da nastavim vredno da radim.
Kako provodiš slobodno vreme?
Nemam ga mnogo, tako da uglavnom odmaram.
Hobi?
Gledam tv.
Film?
Domaći film. Mrtav, ladan.
Koju muziku slušaš?
Nemam određenu. Sve slušam.
