Predstava “Hasanaginica” reditelja Andraša Urbana, a inspirisana dramom Ljubomira Simovića, biće izvedena u Novosadskom pozorištu u petak, 5. decembra.
Predstava se izvodi na mađarskom jeziku, ali je publici obezbeđen titl na srpski i engleski jezik.
“Hasanaginica” će biti izvedena u 19 časova na Velikoj sceni.
Ansambl predstave čine Livia Banka, Terezia Figura, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Robert Ožvar, Gabor Pongo, Zoltan Širmer i Marta Bereš kao gošća iz pozorišta “Deže Kostolanji”.
Tekst je na mađarski preveo Robert Lenard, dramaturškinja je Vedrana Božinović, a kompozitorka Irena Popović Dragović. Scenografiju potpisuje Andraš Urban, dok je za kostimografiju zadužena Milica Grbić-Komazić.
O čemu je “Hasanaginica”?
Hasanaginica nije samo drevna priča o ljubavi, bolu, muškarcu i ženi, porodici. Hasanaginica je pre svega priča o ženi. O ženama. Da, naizgled je o položaju žene usred islamske neke države – ali ruku na srce, položaj žene je samo naizgled bolji kod nas ili čak u nekoj civilizovanijoj zemlji. Usred svetskih i lokalnih skandala zlostavljanja žena – stiže večna priča o večnom zlostavljanju apsolutne žene i majke.
“Urbanova ‘Hasanaginica’ razara očekivanja – umesto legende, pred nama je brutalno ogoljena struktura moći, izvedena s preciznošću koja istovremeno fascinira i boli. Predstava donosi emotivni udar koji se retko viđa: glumci stvaraju svet u kojem se intima lomi pred publikom kao da je reč o kolektivnoj ispovesti. Urban izvlači iz baladske matrice savremenu politiku tela i straha, pretvarajući klasičnu priču u scenski ritual oslobađanja. Režija je beskompromisna, sirova i neumoljiva, ali upravo u toj surovosti leži njena najveća lepota – istina koja ne štedi nikoga. Ova ‘Hasanaginica’ nije samo predstava, već optužnica, elegija i performans u jednom, koji publiku primorava da ostane i kada bi najradije okrenula glavu”, ističe dramaturškinja.
Izvor: 021.rs
Foto: Srđan Doroški
