Mik Mekormak iz Irske pokrenuo je kraudfanding (crowdfunding) kampanju za prikupljanje novca za obnovu intenzivnog odeljenja Dečije bolnice u Novom Sadu.
Plan mu je da iskoristi predstojeći Novosadski polumaraton da ispromoviše cilj, a svoje prijatelje i porodicu je već uključio u akciju.
Kako Mik kaže za “021”, prethodno je već nekoliko puta trčao u dobrotvorne svrhe, uglavnom za donacije organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem i planirao je da učini nešto slično za Novi Sad, grad u koji dolazi već neko vreme i u kom je pronašao ljubav i prijatelje.
– Moj prijatelj Aleksandar Mladenović pokazao mi je intenzivno odeljenje Dečije bolnice gde on radi i uslovi su me prilično rastužili. To, i činjenica da imam malo dete me je inspirisalo da učinim nešto dobro – priča Mik.
Aleksandar kaže za da Mik već duže vreme razmišlja o tome kako može da pomogne gradu koji toliko voli i da su se zajedno dogovorili da novac uplate udruženju “Optimistik” koje prikupllja novac za obnovu odeljenja intenzivne nege.
– Donacija će biti iskorišćena za to, naravno ukoliko, nešto pretekne, u dogovoru sa Optimistikom novac će biti raspoređen gde treba – objašnjava Aleksandar.
Draganu Popov iz udruženja “Optimistik” veoma je obradovala ova vest. Kako komentariše za “021”, veoma je srećna što se za njihov cilj pročulo i van granica države i što se ljudi priključuju akciji.
– Mnogo nam znači, ne samo finansijski, već i moralno i na svaki drugi način. To nam je motivacija da još radimo i da sve više napredujemo – ističe Dragana.
Dodaje i da će pored opreme koju inače kupuju, kao što su stolarija, natkasne i ormarići, novac biti iskorišćen za druge stvari, u dogovoru sa bolnicom, koje mogu pomoći, pre svega roditeljima, ali i zaposlenima.
Dodatnu motivaciju za ovaj human čin predstavlja i činjenica da Mik planira da se doseli u Novi Sad čim se penzioniše. Naime, on je pripadnik Irskih vojnih snaga i trebalo bi da završi radni vek za 14 meseci.
– U Novi Sad sam došao slučajno. Ranije sam bio stacioniran u Zvorniku gde sam upoznao divne ljude. Leteo sam avionom do Sarajeva, ali kada je ta avio-kompanija prestala da radi, uzeo sam let do Beograda. Prijatelji su mi preporučili da posetim Novi Sad i odmah sam se oduševio – pejzažem, kulturom, ali pre svega, ljudima – priseća se Mik.
Grad je, kaže, ni prevelik, ni premali. Uživa u opuštanju na Štrandu i džogiranju kraj Dunava. Tu je upoznao i Vesnu sa kojom je kasnije dobio ćerku Minu.
– Ova zemlja o kojoj ljudi ili ne znaju mnogo ili loše govore mi je pružila dom, ljubav i ćerku. Vreme je da vratim uslugu – kaže Mik.
Dodaje i da mu je cilj da dovede neke od svojih prijatelja u Novi Sad i da postepeno napravi neku vrstu turističke veze između Irske i Srbije.
– Prijatelji me stalno pitaju za Novi Sad. I oni su čuli uglavnom loše stvari. Ali kada im pokažem slike Štranda leti, tvrđave, interesantnih kafića, pabova i prelepih devojaka, oni se prijatno iznenade – ističe Mik.
Ako želite da pomognete da intenzivno odeljenje Dečije bolnice postane bolje, možete donirati novac OVDE.
Izvor: 021
Foto: Ilustracija
