Početna Gradske teme Na inicijativu Novosađana ponovo rade klubovi za najstarije

Na inicijativu Novosađana ponovo rade klubovi za najstarije

Klubovi za starija i odrasla lica funkcionišu, kao posebna radna jedinica, u okviru Gerontološkog centra “Novi Sad” i u njima najstariji Novosađani, koji nisu korisnici domova, mogu da provedu slobodno vreme.

Ideja je da se zainteresovanim starijim građanima da mogućnost izbora, te da se, prema ličnim afinitetima, uključe u aktivnosti i sadržaje koji se tu organizuju. Brojne aktivnosti i sekcije osmišljene su kako bi se usporilo patološko starenje i podsticao volontarizam i međusobna solidarnost među najstarijima. Prema rečima organizatora promotivnih aktivnosti Ružice Vukić Rajić, prošle godine, kada je početkom marta počela da se zahuktava pandemija koronavirusa, zbog odluke Kriznog štaba, klubovi su morali da se zatvore, što je teško palo većini korisnika, ali, srećom, to nije dugo trajalo.

Ipak su najstariji sugrađani najranjivija grupa, pogođena tom opakom pošasti, ali na inicijativu korisnika klubova, Štab za vanredne situacije omogućio nam je da ponovo otvorimo vrata klubova u septembru 2020. godine – kaže Ružica Vukić Rajić. – Njima je bilo monotono da budu kod kuće, nedostajale su im aktivnosti kojima su bili zaokupljeni tokom boravka u nekom od naših klubova, jer, kako kažu, koliko god je opasna korona, opasan je i taj samački život, naročito osoba treće životne dobi. Zato im znači socijalizacija koju ovde imaju, kao i druženja i sekcije koje imaju. Oni su napravili peticiju da se ponovo otvore klubovi, a nadležne institucije su imale sluha za njihove želje.

Kako kaže, i dalje su na snazi određene mere zaštite protiv koronavirusa, poštuju se procedure koje im je prepisao Institut za javno zdravlje Vojvodine. Ružica navodi da svaki klub mora da primi samo određeni broj korisnika, u zavisnosti od površine, meri se distanca i nose se maske. Sve to kontrolišu zaposleni u klubovima, koji vode računa i o higijeni samog prostora.

S obzirom na to da smo se sa našom sagovornicom našli ispred jednog od najstarijih klubova za odrasla i starija lica “Grozda Gajšijn” na adresi Trg Marije Trandafil 18, objasnila nam je da je zbog manjeg prostora, tu dozvoljeno da boravi samo osam korisnika.

Malo je manji broj poseta nego narednih godina, jer se stariji plaše virusa, te ne dolaze još dok ovo sve ne utihne – kazala je Ružica. – Od sekcija su dostupne likovna i literarna, dok folklorna sekcija još nije počela sa aktivnostima, jer tu postoji direktan kontakt. Likovna sekcija postoji više od 10 godina i imali smo priliku da obeležimo deceniju rada izložbom najboljih radova, koja je realizovana tu, u Klubu. Nju je osnovala i vodi je likovni pedagog u penziji Persida Maluckov, koja to radi od srca, volonterski, vrlo predano i stručno, te smo joj svi, i njeni polaznici, ali i mi iz Gerontološkog centra, mnogo zahvalni.

Kako saznajemo, organizuju se i takmičenja sportskih sekcija i to u pikadu, bacanju pločica i alki, a neki korisnici vole da odigraju koju partiju šaha ili karata, dok neko samo dođe da pročita novine i malo se druži, ne mora da postoji neki poseban razlog.

Počeo sam da posećujem klubove krajem 2019. godine i mogu reći da su lepe kuće za druženje, naročito nas penzionera – iskren je jedan od korisnika Vuk Vulović. – U ona vremena, kada smo radili i stvarali, nismo imali vremena da se bavimo hobijima, te ovo vreme dođe kao neka nadoknada za ono što smo izgubili, naročito mi, koji imamo likovno opredeljenje. Dolazim najviše zbog likovne sekcije, a kada ne slikam, onda igram šah. Ako u ovom klubu nema likovne sekcije, ja prošetam do drugog, u kom se taj dan ona realizuje. Sve u svemu, našli smo se svi i činimo jednu divnu porodicu.

U periodu kada su prestali da dolaze zbog zabrane, Vuk kaže da mu je mnogo nedostajalo vreme koje je provodio u klubovima za starija lica.

Kao da sam izgubio neki kompas, navikao sam da ovaj svoj kutak delim sa prijateljima, u kom se opustimo uz četkicu i boje, uz uzajamno čavrljanje i poštovanje – kaže Vuk. – Sve je to lek, jer tada čovek zaboravlja na mnoge stvari, koje su negativne i tužne. Naša druženja potpuno oživljavaju čoveka, te uvek budem veseliji i srećniji. Jedva sam dočekao da se vrata kluba ponovo otvore. Kada bih taj osećaj uporedio sa nečim, rekao bih da vam je to isto kao kada dete krene u školu i stekne nove prijatelje, te kad dođe raspust jedva čeka da se vrati u školsku klupu, da ponovo vidi svoje nove drugare.

Vjera Pribiš je od 2011. godine u penziji, a 2012. godine se pridružila ekipi u Klubu “Grozda Gajšin”. Kako kaže, sasvim slučajno je čula za klub, kada je bila u novosadskom klubu u centru.

Likum je imao neki sastanak, pa je tamo rečeno da i u okviru Gerontološkog centra postoji likovna sekcija i tako sam rešila da dođem i slikam – kaže gospođa Vjera. – Oko pola godine klubovi nisu radili i osetila sam da mi je nedostajala ta atmosfera koja vlada u grupi, kao i samo druženje. Svako od nas ima svoju viziju i slika ono što mu odgovara i kako se oseća, a ja najviše volim akril i pastele.

Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay