Početna Gradske teme Nekada šuma kraj Dunava, danas pustoš: Futožani se plaše za nasip

Nekada šuma kraj Dunava, danas pustoš: Futožani se plaše za nasip

Ono što je nekada bilo zeleni pojas u delu Futoga i Veternika, danas je pretvoreno u obalu i deponiju. Meštani tvrde da su ovoj devastaciji doprinele dve kompanije koje vade pesak i šljunak.

“Dunavac i čitava priroda koju pamtim kao dete su uništeni”, kaže za 021.rs Dalibor Ćalić, predstavnik “Futoške inicijative”.

Čitavih 17 hektara šume koji su nestali, danas žive samo u sećanjima Futožana, a zatrpan je i rečni rukavac. Futožanka koja živi u kući odmah do nasipa ispričala je za 021.rs da je ovaj deo naselja nekad bio mesto okupljanja, a da je danas samo “tužan”.

“Još se sećam velikih poplava od pre skoro 15 godina. Pamtim kako je voda došla skroz do vrha nasipa i kako nisam mogla da spavam očekujući da će se svakog trenutka preliti. Imala sam pripremljene kofe za izbacivanje vode i spavala potpuno obučena ako bude potrebe za evakuacijom. Čemu sada da se nadamo ako uništavaju ovaj nasip koji je bio jedino što nas je tad delilo od katastrofe”, pita se ova Futožanka.

Na ovom terenu rade “Svetorog” i “Karin komerc”. U kompaniji “Karin komerc” kažu za 021.rs da svoje poslove obavljaju u skladu sa zakonom, ali da ih država dovela u pravni vakuum. Navode i da nasip za koji se građani brinu ojačali.

Oba preduzeća bave se vađenjem rečnih nanosa i oba imaju deponije. Kako se navodi u dokumentu “Voda Vojvodine”, deponije se nalaze u koritu za veliku vodu reke Dunav, koje predstavlja vodno zemljište.

“Do deponija se dolazi korišćenjem oko 300 metara nasipa, kao i delova prinasipskog pojasa sa branjene i nebranjene strane. Do deponija uglavnom dolazi veći broj kamiona, čija je nosivost znatno veća od nosivosti nasipa, što dodatno opterećuju konstrukciju nasipa i ugrožava njegovu stabilnost. Takođe, na prinasipskom pojasu sa nebranjene strane smeštena je mehanizacija koja se ne koristi, što dodatno onemogućava održavanje nasipa”, piše u dokumentu koji su još u martu prošle godine na adresu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputile “Vode Vojvodine”.

Galečić: Nasip ruiniran, potrebno zaustaviti katastrofu

Vesna Galečić iz Udruženja “OSNA” koje se zajedno sa Futoškom inicijativom bori za očuvanje futoškog i veterničkog priobalja, kaže za 021.rs da je naglasak na tome da se zaustavi ekološka katastrofa i da se teren sanira.

“Na tom lokalitetu je kompletno nestao jedan rečni rukavac koji je i dalje u vlasništvu Republike Srbije. Sahranjen je jedan rečni rukavac, a OSNA pokušava da zaustavi da se ista sudbina desi još jednom rukavcu. To su važna područja koja prihvataju i akumuliraju višak vode iz Dunava, odnosno to je inundaciono područje koje je jako bitno za veliku vodu. Delovanjem kompanije ‘Svetorog’ je zaustavljen prirodni tok vode u rečni rukavac kod Futoga, jedna od mera koju zahtevamo od inspekcije je da se hitno otvori prilaz sveže vode iz Dunava u taj rečni rukavac”, ističe Galečić.

Ona tvrdi da ova preduzeća “nemaju adekvatne dozvole”.

“‘Karin komerc’ nema validne građevinske i validnu vodnu dozvolu. Sve ove godine ‘Karin komerc’ svoju komercijalnu upotrebu betonjerke zasniva na privremenim građevinskim dozvolama. Privremene građevinske dozvole služe samo da bi se neki objekat priveo nameni, nikako u komercijalne svrhe”, tvrdi Galečić.

Uz to, “Svetorog” koristi parcelu koja je u vlasništvu Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne “Voda Vojvodine”, pa nema ni uslove da dobije vodnu dozvolu i saglasnost na bilo kakve radove. Sagovornica 021.rs kaže da to znači da ovo preduzeće bespravno uzurpira kompletnu parcelu.

“Oni nasipaju korito Dunava, međunarodne reke Dunav, i uništavaju 300 metara nasipa kamionima koji izlaze iz kompanije ‘Svetorog’ i silaze dole u Novosadsku ulicu. Znači uništavaju vodni objekat koji je u starateljstvu ‘Voda Vojvodine’. Bespravno su ogradili šumu, napravili ergelu, ne znamo šta im još može pasti na pamet. Mi ovde prosto štitimo imovinu nadležnih organa kojima se obraćamo”, ističe.

Za kontrolu ovih preduzeća i njihovih delatnosti zadužene su tri inspekcije – inspekcija za urbanizam i zaštitu životne sredine, vodna inspekcija i gradska građevinska inspekcija. Galečić kaže da imaju dobru saradnju sa njima i da je inspekcija zabranila “Svetorogu” rad dok ne ishoduju uslove za zaštitu prirode. Kako ona kaže, a i kako se uverila novinarka 021.rs na terenu, radovi na ovom području, ipak, nisu stali.

“Ja sam prijavila i nove aktivnosti u vezi sa nekim asfaltiranjem i proširenjem nasipa, odnosno vodnog objekta što uopšte nemaju prava da rade i što je u nadležnosti ‘Voda Vojvodine'”, navodi.

Ostatak teksta možete pročitati OVDE.

Izvor: 021
Foto: Pixabay