Početna Gradske teme Stručnjaci odgovaraju na pitanje: Da li se Novi Sad obrukao tablom koju...

Stručnjaci odgovaraju na pitanje: Da li se Novi Sad obrukao tablom koju je otkrio princ Čarls?

Milos Vucevic sa gostima  (8)

Britanski princ Čarls i vojvotkinja od Kornvola otkrili su spomen ploču u Katoličkoj porti u Novom Sadu, postavljenu u čast Margaret Polemis, Meri Lobek i Irine Marinković, tri Britanke koje su tu živele i bavile se humanitarnim radom.

Odmah nakon otkrivanja ploče, prašinu su digli komentari da je tekst koji je ugraviran na tabli samo “ubačen” u Google Translate.

S obzirom na to da su profesori Centra za jezike Filozofskog fakulteta uz objašnjenje da “Centar nije učestvovao u prevođenju natpisa na ploči, te da zbog toga nije pozvan niti ima nekog posebnog razloga da isti komentariše, bez obzira na njegovu sadržinu”, odbili da iznesu svoje mišljenje, odgovor smo potražili kod pojedinaca iz struke.

Tabla

Kako bismo dobili konkretna objašnjenja i konačno saznali kako je tekst zaista trebalo da bude ispisan, kontaktirali smo poznavaoce engleskog jezika, koji su, veoma stručno objasnili u čemu je bit ove sporne table!

Bojan Đorđević, vlasnik agencije za prevođenje prevedi.rs, koji se ovim poslom bavi više od deset godina naglašava:

Ono što bih mogao da zamerim ovom prevodu jeste, pre svega, forma. Da rečenice nisu ‘isparčane’, odnosno da je odvojen tekst na engleskom i tekst na srpskom to bi izgledalo i čitalo se znatno lepše. Ne bih ga ovako preveo, ali to ne znači da tekst nije dobar. Da stvar bude zanimljivija, u kontaktu sa nekoliko kolega čuo sam da su prevod i predlog dizajna stigli iz Britanske ambasade u Beogradu i službe protokola britanskog prestolonaslednika. S druge strane, ako se original provuče kroz notorni internetski prevodilac, dobijamo prilično drugačiji rezultat, tako da ta priča baš i ne pije vodu. Naravno, Google translate postao je sinonim za loš prevod, ali je takođe i sasvim solidna alatka za pomoć pri prevodu, gde se ponekad mogu naći vrlo korisna rešenja problematičnih izraza. Na kraju krajeva, kao i u svakoj struci, nije problem u alatu, nego u ljudima koji ga koriste. Naravoučenije ove priče jeste da bi možda trebalo da se razmisli pre nego što se pljune. A ljudi u ovoj zemlji najviše vole prvo da pljunu, a onda da stave prst na čelo, pri čemu ovo drugo nije obavezno, a i ne donosi klikove.

MARK DANIELS

Mark Daniels – diplomirao je slavistiku na Univerzitetu u Notingemu u Velikoj Britaniji, živi u Srbiji dvadeset godina, i vlasnik je prevodilačke agencije Odista (Odista.com), kaže:

Tabla koju je otkrio Princ Čarls je još jedan loš primer kako ne naručiti i objaviti prevod. Nije prevod loš – moguće je čak da je britanska ambasada dala ili odobrila tekst i sporni bi mogli da budu samo neki stilski momenti. Problem je forma u kom je prikazan, a forma je ništa manje važna od sadržaja! Tako se sa table jasno vidi da je prevodilac dobio dokument na srpskom, podeljen na više redova, onako kako bi trebalo da izgleda na ploči.

Naime, on je samo dodao u zagradu, posle svakog reda svoj prevod tog dela rečenice (zagrade je trebalo vizuelno izdvojiti, dakle, prevodilac, ili taj koji je dao tekst, naveo srpski, u zagradama samo da bi vizuelno odvojio engleski od srpskog, očigledno nije mislio da se objave te zagrade) – kao i prevod od originala da bi se naručilac lakše snalazio.

Moguće je čak da je neko u ambasadi preveo i poslao tekst u toj formi da bi se izbegle greške u vezi titula uvaženih gostiju. Pretpostavka je da prevodiocu nije bilo na kraj pameti da će naručilac teksta u istoj toj formi poslati graveru, sa sve zagradama… Ceo slučaj podseća pomalo na onaj sa saobraćajnim znakom koji je osvanuo u Velsu pre izvesnog vremena, a na kom je pisalo, na engleskom jeziku: ‘Zabranjen pristup teretnim vozilima’, a ispod na velškom: ‘Nisam trenutno u kancelariji, molim vas pošaljite tekstove za prevod u prilogu’. Ko je kriv u tom slučaju, prevodilac ili neko drugi koji je trebalo da proveri šta se ispisuje na tabli?

Ovo pokazuje koliko je bitan za prevode, ne samo njegov sadržaj, i kontekst u kom će se tekst pojaviti, nego i njegova forma. Naručioci prevoda moraju da iskomuniciraju svoje potrebe prevodiocu kako bi se izbegli ovakvi nesporazumi. Prevodilac mora da postavlja jasna pitanja naručiocu – čemu će služiti ovaj prevod? U kojoj će se formi pojaviti? Dakle, potrebna je kontrola kvaliteta, i nije dovoljno samo ‘uraditi prevod’ – naročito ako tekst treba da se ureže na ploču i da ga otkrije prestolonaslednik strane države!

Inače, logičnije i vizuelno prihvatljivije bi bilo da su kompletno odvojili engleski od srpskog i da je ispod srpskog natpisa stajalo ovako na engleskom:

In this house lived the British women
Margaret Polemis, Rina Marinković and Mary Lorbek,
benefactors of the Serbian people.

Eternally grateful:
the people of Serbia,
the British Embassy
and the City of Novi Sad.

This plaque was unveiled by Their Royal Highnesses The Prince of Wales and The Duchess of Cornwall
on 17 March 2016.

Šta na ovu temu kažu poznati Novosađani pročitajte OVDE!

Autor: Tamara Kovačević
Foto: British Embassy Belgrade; Dragutin Savić; Privatna arhiva

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here