Početna Gradske teme “Urbanizam” zbog projekta “Novi Sad na vodi” traži izmeštanje nasipa

“Urbanizam” zbog projekta “Novi Sad na vodi” traži izmeštanje nasipa

Prepiska “Urbanizma” i “Voda Vojvodine” koju je objavio potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković, a koju je, kako tvrdi, dobio od uzbunjivača iz Gradske kuće, ukazuje na velika neslaganja ova dva preduzeća oko zakonitosti i pitanja odbrane od poplava u vezi sa najavljenim projektom “Novi Sad na vodi”.

Kako je ranije najavio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, a i kako se vidi iz prepiske dva preduzeća, prostor koji obuhvata Šodroš, brodogradilište i Ribarsko ostrvo, a koji Novosađani sada pretežno koriste za odmor, predviđen je za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa. Međutim, “Vode Vojvodine” ne dele entuzijazam gradonačelnika za izgradnju ovako kompleksnih objekata na delovima vodnog zemljišta i u neposrednoj blizini odbrane od poplava.

U urgenciji koju je “Urbanizam” uputio “Vodama Vojvodine” zahteva se od ovog preduzeća da izda vodne uslove potrebne za izradu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine.

Međutim, kako je na vodnom zemljištu Dunava zabranjena izgradnja vikend, stambenih, privrednih i drugih objekata koji nisu u funkciji vodoprivrede, “Urbanizam” nije naišao na pozitivan odgovor u “Vodama Vojvodine”.

U “Urbanizmu” su naveli da su promene koje planiraju u nameni neznatne, odnosno da će se u zoni uticaja vodnog puta promeniti “samo” pet kilometara u svrhu proširenja građevinskog zemljišta, a da će se najznačajnije izmene obavljati u zonama sa režimom zaštite trećeg stepena. “Urbanizam” je predložio i izgradnju nove odbrambene linije grada na delu južnog Telepa, Kameničke ade i brodogradilišta, odnosno izmeštanje postojećeg nasipa.

S druge strane, u “Vodama Vojvodine” smatraju da bi stepen zaštite trebalo povećati, ali ne tako što će se izmestiti nasip, već tako što će se ojačati postojeći. Rizici koje su “Vode Vojvodine” predvidele ukljlučuju ugrožavanje stabilnosti vodnih objekata, ometanje proticanja vode i leda, ugrožavanje stabilnosti zaštitnih objekata i ugrožavanje vodnog režima.

Kako je navedeno u mišljenju Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, na “Hidrološku studiju vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade Plana generalne regulacije na levoj obali Dunava u Novom Sadu” koju je izradio “Vojvodinaprojekt”, za izradu studije korišćen je nedovoljan fond podataka, pa se, samim tim, rezultati ne mogu smatrati pouzdanim.

Zaključak je da bi trebalo ispitati problematiku uticaja planiranih objekata na površinske i podzemne vode, kao i uticaj vode, leda i nanosa na buduće objekte.

U odgovoru “Voda Vojvodine” upućenom “Urbanizmu” navedeno je i da bi za izdavanje dozvole za ovaj projekat bila potrebna promena zakona, odnosno donošenje leks specijalisa, što ne bi bio prvi put da vlast koristi ovaj metod da izbegne poteškoće u ostvarivanju svojih planova. Tako je 2015. godine usvojen ovakav zakon za izgradnju “Beograda na vodi” kako bi se regulisao postupak eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole.

Rasprava “Voda Vojvodine” i “Urbanizma” daje nadu da će se ovaj proces vratiti u okrilje struke, smatraju u Društvu arhitekata Novog Sada (DANS).

“Za ovako ozbiljne teme, kao što je zaštita od poplava, pritisak ne sme da bude na pojedincima zaposlenim u javnim preduzećima, koji svojim potpisom treba da izvrše direktive ‘s vrha’. Ovakve odluke prevazilaze uobičajne birokratske procese i svi moraju da budu svesni svoje odgovornosti ne samo za današnje, već i za generacije koje će živeti u ovom gradu. Zato napominjemo, još jednom, da se ceo projekat tzv. ‘Novog Sada na vodi’ mora voditi principima stručnosti, transparentnosti i zaštitom javnog interesa”, kažu u DANS-u.

Izvor: 021
Foto: Unsplash