Početna Gradske teme Vredni đaci Poljoprivredne škole u Futogu: Samo ljubav i trud daju odlične...

Vredni đaci Poljoprivredne škole u Futogu: Samo ljubav i trud daju odlične i dugoročne rezultate

Biti poljoprivrednik nije lako, bar tako svedoče učenici Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu, koji su se opredelili da se kroz školovanje usavršavaju na tom polju, ne bi li sutra bili što bolji u svojoj branši.

Poljoprivrednik ne može da bude baš svako, kao što ne može biti ni lekar ili automehaničar, ali uglavnom, oni koji su se opredelili da uče o zemljištu, biljkama i životinjama vole to što rade. Žele u budućnosti da znaju više o tome kako pravilno da uzgajaju ratarske, povrtarske, vinogradarske i voćarske kulture, a da sve to bude ekonomski isplativije, ili da nauče proizvodnju jednogodišnjeg i drugog bilja. Neki vole više da se posvete životinjama, te se kroz praksu i nastavu učenici usavršavaju na tom polju.

Sve u svemu, na Ekonomiji Poljoprivredne škole svi đaci imaju prilike da se na terenu upoznaju sa praksom koju su teorijski savladali na nastavi, te samostalno uče tehnike koje su im potrebne, u skladu sa odabranim obrazovnim profilima. Deo za praktičnu nastavu se prostire na površini od oko 100 hektara obradivog zemljišta, a u svom sastavu broji i pet hektara šume. Prostor zauzimaju i plastenici, staklenik, štale, izmuzište, svinjac, ovčarnik, konjušnica, potrebni alati i mehanizacija za obavljanje težih, fizičkih, poslova i slično.

Nemanja Mitov pohađa treći razred na smeru poljoprivredeni tehničar, a odabrao je baš taj poziv, jer njegovi baka i deka imaju zemlju, te želi da im pomogne oko održavanja zemlje, zasada i prinosa. Za početak želi da gaji kukuruz, ali i zasadi neki voćnjak.

– Zato sam sada u procesu sadnje i održavanja ploda semenskog kukuruza, dok sam dosta radio oko voćnjaka i vinograda – pohvalio se Nemanja. – Tu sam naučio da ukoliko želimo da imamo odličan prinos, prvo moramo da kalemimo biljke, a onda i orezujemo voćke, jer se tako povećava kvalitet i prinos. Orezivanje se radi svake godine pred početak vegetacije, odnosno krajem februara i početkom marta. U vinogradu je taj momenat takođe veoma bitan, a osim njega, kosi se i prska trava, kako bi se uništio korov, a prinos sačuvao od bolesti i štetočina.

– Kod kuće obrađujem zemlju, te mi je i bila želja da upišem smer za poljoprivrednog tehničara, jer ću se time svakako baviti i ubuduće – kaže Marko Spaić, učenik trećeg razreda. – Kroz praksu se dosta toga nauči, kao i red poslova koji se obavljaju u poljoprivrednoj proizvodnji, a da bi uopšte mogli početi bilo kakve radove, uvek prvo proveravamo alate i mehanizaciju koja su nam potrebni za rad. Kvarova uvek bude, uobičajeno je da se nešto polomi ili iskrivi, te se to zameni i prione se na pripremu zemljišta za setvu. Do sada smo drljali drljačama, zatvarali brazde, sejali kukuruz, soju, suncokret, zelenu masu… Onda smo krenuli sa prskanjem, zatim i špartanjem. Volim da se bavim poljoprivredom. Zanimljivo mi je i nije mi teško ništa što treba da se uradi.

Posle 15 godina, na Ekonomiji se ove godine ponovo posejao semenski kukuruz, a kako nam je objasnio naš sagovornik, zasađeno je pet hektara. Da bi prinos bio dobar, veoma je bitno zasejati četiri ženske biljke na jednu mušku, zbog oprašivanja. Kao poljoprivredni tehničar, Mateja Jokić kaže da je interesantno to što su dva meseca tokom zime učili kako se pravilno izvodi proces pečenja rakije.

– Pekli smo rakiju od šljive i grožđa, znao sam nešto malo od ranije kako se to radi, ali sam sada imao prilike da naučim ceo proceš – objašnjava nam Mateja. – U radu smo bili dosta samostalni i mogli smo da ispratimo sve, uz rukovodstvo nastavnika. Osim toga, učili smo na terenu sve ono što poljoprivrednik treba da zna, kako bi bio odličan u svom poslu, te je tako neki deo posla podrazumevao boravak u plastenicima ili dodavanje đubriva na njivama. U plastenicima smo sadili povrće, paradajz smo vezivali da bi se bolje razvijao, okopavali smo zemlju oko plastenika i u njemu, prihranjivali smo vrste… Ratarstvo me najviše privlači, zato sam na setvi semesnkog kukuruza, što nam je od velikog značaja. Sadili smo i soju, klasični kukuruz, lucerke deteline, imamo i lekovitih biljaka i slično. Malo sam se bavio i rasađivanjem lekovitog bilja, ali je to više posao za učenike hortikulture.

S obzirom na to da posla ima 365 dana u godini, đaci i preko leta, kada drugi odmaraju, dolaze i bave se poslovima koji su neophodni da se urade u tom periodu. Učenici koji su se opredelili za stočarstvo ili veterinu moraju da gledaju životinje svaki dan, jer one ne poznaju raspust, te tako vode računa o stočnom fondu koji čine goveda, krmače, ovce, konji, magarci, živina, zečevi i rasni psi. Oni okrenuti biljnoj proizvodnji stiču znanja i o momentu žetve, odnosno berbe i kako da na pravilan nauče da skladište poljoprivredne proizvode i organizuju plodorede.

Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay