Početna IT & Business KONFERENCIJA SVET U 2022: Srbija sigurnim korakom ka ostvarenju strateških ciljeva

KONFERENCIJA SVET U 2022: Srbija sigurnim korakom ka ostvarenju strateških ciljeva

Godišnja The Economist konferencija “Svet u 2022” je zvanično otvorena u maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije.

„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu presekom o aktuelnom političkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini. Kao i svake godine ključni ljudi, najviši državni i međunarodni zvaničnici dali su na otvaranju svoje zaključke i projekcije o narednom periodu.

Kao organizator konferencije Robert Čoban, predsednik Color Press Group je na samom početku istakako da snaga brenda kao što je “The Economist” opstaje i u neizvesnim vremenima kao što je aktuelna pandemija kovida 19.

Učesnike konferencije i okupljene je pozdravio Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije koji je rekao da u narednoj godini očekuje punu stabilnost koja je neophodan preduslov za razvoj u svakom smislu. “To nije nikakvo predviđanje već logičan i realan sled stvari na osnovu dosadašnjeg rada svih naših institucija i koji će još jednom biti verifikovan veoma snažnom podrškom naših građana na narednim izborima” – naveo je Dačić.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije zvanično je otvorio konferenciju rečima da “trendovi koji su obeležili 2021. godinu mogu se prikazati u nekoliko reči: vakcinacija, otvaranje ekonomija, opsežni finansijski stimulus i pojava novih sojeva virusa. Srbija u 2022. ono što je od izuzetnog značaja ulazi sa zdravim javnim finansijama okružena relativno povoljnim makro ekonomskim uslovima. Niske stope zaduživanja, stabilna valuta i visok nivo stranih investicija omogućuju nam nov fiskalni prostor i kontrolu rizika i neizvesnosti. Svakako godina koja je pred nama zahtevaće mnogo prilagođavanja, kako u ličnom tako i u kolektivnom smislu. Srbija biće kao i sada pouzdan partner svim merodavnim međunarodnim institucijama čije delovanje ide u smeru stvaranja harmoničnih odnosa među narodima. Tu pre svega mislim na promociju političkog i ekonomskog  multilaterizma definisane kroz aktuelne agende Ujedinjenih nacija” – zaključio je predsednik Vučić.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike izjavila je da “Srbija polako ulazi u onaj proces koji se zove zajednički rad energetike i zaštite životne sredine odnosno kako da stvorimo ekonomiju koja će biti klimatski neutralna. Bez obzira na sve izazove koje trenutno vidimo i koji su tu sa nama, vidimo da i u Evropi i Srbiji postoje strateški koraci koji su ispred nas i kojima mi moramo da idemo u narednim decenijama”.

Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja ukazala je da je kultura, pored ekonomije, teško bila pogođena pandemijom i njenim posledicama, ali da se, uprkos tome, pokazalo da je  kultura i strateški resurs za prevazilaženje tih teškoća,kao i da su ostvareni značajni rezultate, a Srbija je bili jedna od pet zemalja koja nije zaključala ustanove kulture.

Gojković je dodala da Ministarstvo jasno prepoznaje značaj dodatnog ulaganja u kulturu i podsticanje inovativnosti, jer se tako svako ulaganje višestruko vraća, kao i da je budžet za 2022. godinu dosegao jedan odsto ukupnog budžeta, što je evropski kriterijum i to u nimalo lakim uslovima. Naglasila je da će godina pred nama u kulturnom životu svakako biti prepoznatljiva kroz tri ključna projekta – „Novi Sad evropska prestonica kulture 2022. godine“, potom priprema grada Čačka za prvu prestonicu kulture Srbije, što će značajno doprineti decentralizaciji kulture, a posebno važan segment ulaganja su podsticaji investitorima za snimanje filmova i serija budući da oni dobro utiču na kulturu, turizam i čitavu privredu Srbije.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije kazala da je ove godine u Srbiju došlo više od 2,5 miliona turista, da je zabeleženo 10 miliona noćenja, a da devizni priliv od turizma u Srbiji zaključno sa septembrom iznosi milijardu i 150 miliona evra.

„To su podaci koji nas ohrabruju, posebno imajući u vidu da se sledeće godine očekuje izlazak iz kovida, pre svega u smislu stabilizacije u čitavom svetu. To će doneti nove izazove i zato je važno što se Srbija pozicionirala ove godine i što je uspela i na međunarodnom tržištu da bude priznata“, kazala je Matić.

Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekla je da je Srbija jedna od retkih država koja je u vreme pandemije Kovid 19 uspela da ojača. „Značajan deo aktivnosti Vlade Republike Srbije bio je usmeren na saniranje svih posledica koje izaziva Korona virus. Ne samo da smo nabavili vakcine, izgradili laboratorije, nekoliko hiljada puta je povećan kapacitet kada je u pitanju testiranje, izgrađene su nove bolnice“.

Naglasila je da su tokom pandemijske godine indikatori na tržištu rada značajno poboljšani, da je praktično svakog meseca ove godine stopa nezaposlenosti bila manja u odnosu na prethodni mesec, kao i da je od januara do novembra ove godine zaposleno je 207.000 ljudi sa evidencije nezaposlenih, što je za 7,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda rekao je da “godina iza nas pokazala je da moramo neprestano da se prilagođavamo izazovima koji se pojavljuju pred nama, ali moramo biti ponosni na rezultate koje je Srbija, a i Grad Beograd ostvario u prethodnom periodu.  Svi projekti koje Beograd realizuje pokazuju da mislimo o budućnosti naših građana, o tome kako da poboljšamo kvalitet života i zdravlje svih njih, a moja vizija jeste upravo Beograd koji će se graditi po meri dece, kako bi najmlađima ostavili grad i zemlju u kojoj će uspešno moći da stvaraju i jačaju Srbiju. Nastavićemo da radimo na razvoju urbane mobilnosti i održivog razvoja te sam siguran sam da su nauka, inovacije, tehnologija i digitalna ekonomija budućnost. To su oblasti u koje moramo ulagati i davati što više prostora mladim i obrazovanim ljudima koji su budućnost Srbije”.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) je rekla “nastavićemo da podržavamo snažnu preventivnu zdravstvenu strategiju, punu realizaciju programa dostojanstvenog rada i sveobuhvatan paket akcija za izgradnju demografske otpornosti. Pozivamo na implementaciju snažne vizije o zelenoj agendi i na jačanje sistema upravljanja – Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji”.

Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a izjavila je da “pravična ulaganja će sprečiti produbljivanje nejednakosti koje mogu da ugroze ekonomski razvoj i sigurnost svake države.  Aktivnosti koje se preduzmu i politike koje se donesu danas odrediće da li će se deca u Srbiji  u budućnosti suočavati  sa nejednakostima i marginalizacijom ili će dostići svoj puni potencijal, i tako doiprineti i ekonomiji i jačoj Srbiju”.

Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a rekla je da “globalni podaci o ekonomiji nesumnjivo ukazuju na to da je inkluzija izbeglica formula po kojoj su svi na dobitku – i izbeglice i zemlja azila. Naprotiv, obe grupe su obično međusobno komplementarne, ni na koji način ne ugrožavajući jedna drugu. Ovo je važna poruka koju treba posebno naglasiti danas, kada obeležavamo 70. godišnjicu Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine”.

Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan rekao je da “u Srbiji Evropska investiciona banka nastavlja sa finansiranjem ključnih infrastrukturnih projekata i sa pomaganjem razvoja privatnog sektora. Istovremeno, podržavamo razvoj tehnologije ulaganjem u inovativne firme, istraživanje i razvoj, obrazovanje i digitalnu transformaciju. Ovo uključuje 135 miliona evra za digitalni sektor i blizu 400 miliona evra za mala i srednja preduzeća. Sve u svemu, 570 miliona evra je pripremljeno tokom dve godine pandemije za Srbiju. Ponosni smo što smo pomogli u realizaciji uspešnih projekata u Srbiji, kao primer za ceo region. Radujemo se novim partnerstvima, inicijativama i prilikama koje će nam pomoći da učinimo još više”.

U toku je prvi panel u kome govore Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji a pridružiće im se i Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU  kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Economist-a.

Konferenciju možete pratiti putem sledećeg linka.

Foto: Goran Zlatković