Početna Kultura Mina Radović: Žensko telo je stalno izloženo promenama i represiji od strane...

Mina Radović: Žensko telo je stalno izloženo promenama i represiji od strane društva, medija i “mačo kulture”

U proteklu subotu, 28. septembra, održana je samostalna izložba umetnice Mine Radović pod nazivom “Fragmentacije”. Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada bogatiji je za još jedan autorski pečat koji će Novosađanima i Novosađankama pružiti povod za razmišljanje o tome koja je uloga žene danas.

Upravo kroz metaforu “fragmentacije”, Radović uvodi posmatrača u svet direktne komunikacije sa oblikovanim formama ženskog tela koje teže sjedinjenju i celini.

Kako u predgovoru naglašava istoričarka umetnosti, Biljana Jotić, forma potvrđuje da prostor i vreme nisu konkretni niti određeni, kao što ni ženska figura ne pripada određenoj osobi.

Mini Radović je važno da se izrazi na ovaj način jer, kako je rekla, ovom formom, tačnije fragmentima, stalno se manipuliše.

„U težnji ka celovitosti, telo govori kroz fragmente“… Šta je za Vas fragmentacija i zašto ste se odlučili baš za taj naziv?

– Fragmentacija je osnovna karakteristika savremene civilizacije, čovek se ne posmatra u celini, a žena je predstavljena kao poželjno “parče”. Stalno se manipuliše fragmentima. Nije bezazlena ta igra. Imam želju da uđem u dijalog sa ovim problemom služeći se istim sredstvima. Svaka figura prikazana na slici je u celini, a opet deluje da je sačinjena od delova. Međutim, ja od tih predimenzioniranih fragmenata gradim i poentiram čvrstu celinu.

Zašto ste se fokusirali na žensko telo?

– Zato što je upravo ono izloženo stalnim promenama i, mogu slobodno reći, represiji od strane društva, medija, mačo kulture, i uopšte ono je polje na kome se reflektuje svaka promena u savremenoj, prilično haotičnoj kulturi. Ta tema je centar mog interesovanja.

Predstavljali ste se u različitim medijima, kroz crteže, slike, video instalacije i kratkometražne filmove, ali za vas je likovna umetnost posebna. Po čemu?

– Svaki medij je poseban na svoj način, u tome je i čar. Slika je moj izvor, iz nje se rađa sve, onda se račvaju putevi, neki vode ka videu, neki ka skulpturi. Ako se govornik naziva govornikom, to je zato što zna na više načina da skroji rečenicu, misao. Onda je logično očekivanje od umetnika da se oproba u različitim medijima, i da ubedljivim prikazom pokuša da uđe u dijalog sa društvom i otvori teme koje su vredne diskusije.

Autor: Milica Savić
Foto: NsHronika