Početna Kultura Novogodišnji spektakl u SNP-u: Julijan Rahlin u Novom Sadu!

Novogodišnji spektakl u SNP-u: Julijan Rahlin u Novom Sadu!

Planetarna muzička zvezda, violinista, violista i dirigent Julijan Rahlin, biće deo novogodišnjeg spektakla, koji za 30. decembar u Srpskom narodnom pozorištu pripremaju Vojvođanski simfonijski orkestar i ansambl Janoška.

Kako smo prethodno već najavili, jedan od najoriginalnijih svetskih kvarteta, koji tvore braća Janoška (pijanista František, vilinisti Ondrej i Roman, te kontrabasista Julijus Darvaš) dolazi pretposladnjeg dana 2018. u Novi Sad sa programom „Janoska Style goes Symphonic”, koji spaja moć simfonijskog orkestra sa jedinstvenom zvučnom oazom njihovog muzičkog univerzuma nazvanom jednostavno – Janoška stil!, satkanim od yeza, latino ritmova i tradicionalnih muzičkih izraza…

Projekat „Janoska Style goes Symphonic” je svoju uvertiru imao u martu 2018. u čuvenom Koncerthausu u glavnom gradu Austrije, kada je ansambl Janoška nastupio s Bečkim simfonijskim orkestrom pod upravom maestra Adama Fišera. Tada je premijerno izveden i stav „Bratislava” Prve simfonije Františeka Janoške „Varijacije duž Dunava”, koja će u celosti svoju praizvedbu imati 21. maja 2019, takođe u Koncerthausu, kada će Bečkim simfoničarima dirigovati – Julijan Rahlin. Zahvaljujući činjenici da je, kako je „Dnevniku” potvrđeno, maestro prihvatio poziv Janoške, VSO i Muzičke omladine Novog Sada da bude deo gala koncerta u SNP-u, Novosađani će prvi biti u prilici da uživaju u susretu Janoška stila i Rahlina, koji će dirigovati Vojvođanskim simfoničarima.

Rođen u Viljnusu 1974, Julijan Rahlin se kao četvorogodišnjak s roditeljima preselio iz Litvanije u Austriju. Studirao je violinu na Bečkom konzervatoriju kod čuvenog Borisa Kušnira, kojeg je i novosadska publika imala priliku da upozna pre nekoliko godina na Nomusu gde je nastupio sa našom pijanistkinjom Jasminkom Stančul i violončelistom Orfeom Mandocijem. Zanimanje međunarodne javnosti Rahlin je pobudio kada je kao trinaestogodišnjak pobedio na Eurovizijskom takmičenju za mlade muzičare, nakon čega je postao i najmlađi solista u istoriji Bečke filharmonije, nastupivši na koncertu kojim je dirigovao legendarni maestro Rikardo Muti.

Potom se Rahlinova karijera meteorski razvijala ne samo u Evropi nego i u Sjedinjenim Američkim Državama, pa je vrlo brzo ostvario više nastupa uz najuglednije orkestre, poput Njujorške, Losanđeloske, Minhenske i Londonske filharmonije, Filadelfijskog orkestra, Drezdenske državne kapele… tesno sarađujući sa najvećim svetskim dirigentskim imenima, od Zubina Mehte do Vladimira Aškenazija, Valerija Gergijeva, Bernarda Hajtinka, Džejmsa Levajna, Lorina Mazela… Istovremeno je briljirao i kao kamerni muzičar svirajući sa Martom Argerič, Mstislavom Rostropovičem, Jurijem Bašmetom, Evgenijem Kisinom, Itamarom Golanom, Gidonom Kremerom, Mišom Majskim, Lang Langom… a u njegovoj diskografiji je I više zapaženih albuma snimljenih za Warner Classics, Sony Slassical, Deuyche Grammophoni ONYX Classisc. Od 1999. predaje na Bečkom konzervatoriju, a bavi se i dobrotvornim radom, kao ambasador dobre volje Unicefa.

Na Novogodišnjem gala koncertu publika će biti u prilici da čuje, recimo, Mocartovu uvertiru za „Figarovu ženidbu”, Preludijum Frica Krajslera i Paganinijev 24. kapric – sve u prepoznatljivom „Janoška stilu”… Iako je program još uvek podložan određenim izmenama, izvesno je da će biti izvedeni stav „Bratislava” simfonije Františeka Janoške, ali i Sarasateova Tarantelu u kombinaciji sa Niškom banjom, kao i legendarna balada Bitlsa „Yesterday”…

Rahlin je pre 12 godina, paralelno sa solističkom karijerom, intenzivnije počeo i da diriguje, ali poučen lošim iskustvom nekih vrhunsih instrumentalista, koji se nisu baš proslavili za dirigentskim pultom, on svoju dirigentsku karijeru ne forsira. Pri tome, kako nam otkriva naš poznati violinista Robert Lakatoš, koji je svojevremeno bio Rahlinov student a danas povremeno nastupaju zajedno, maestro svakom delu kojim će dirigovati pristupa jednako studiozno kao kada priprema vlastiti violinski i violski repertoar, tako da i velikim, zahtevnim simfonijama diriguje bez gledanja u partituru – napamet. Pri tome neprestano uči i svaki susret sa velikim dirigentima iskoristi kao svojevrstan masterklas.

– Moja dirigentska karijera napreduje postojano i polako, baš onako kako želim – kaže sam Rahlin, koji je već imao dirigentske debije s Bečkim simfoničarima, Orkestrom Koncerthausa u Berlinu, Londonskom filharmonijom te slavnim Čikaškim simfonijskim orkestrom. Trenutno je kao stalni gost-dirigent angažovan u ansamblima u Engleskoj, Norveškoj i Finskoj, s kojima je bio i na velikim turnejama u Japanu i Južnoj Americi.

Značajnu podršku, delom i pedagošku, dirigentskoj karijeri Julijana Rahlina pruža njegova majka, pijanistkinja Sofija Rahlin, koja je takođe profesor na Bečkom konzervatorijumu. Ona je početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Sankt Peterburgu, uz klavir, ne samo diplomirala dirigovanje, nego su joj predviđali i svetsku karijeru, iako u to vreme (mada se na tom planu do danas nije puno promenilo) na žene-dirigente nisu baš gledali blagonaklono u najprestižnijim orkestrima. Ipak, po emigriranju u Beč ona se više posvetila klavirskoj saradnji, postavši gotovo nezamenljiv deo velikih svetskih violinskih konkursa kao što su „Sibelijus” u Helsinkiju, „Kraljica Elizabeta” u Briselu, „Paganini” u Đenovi ili „David Ojstrah” u Moskvi.

Iako je ostvario planetarni uspeh kao violinista, ali i kao violista i dirigent, Julijan Rahlin za sebe kaže da je pre i iznad svega – muzičar. I to često voli da ilustruje pričom o susretu sa velikim Leonardom Bernštajnom, pred kojim je svirao kao trinaestogodišak. Nakon koncerta, maestro je upitao Julijanovu majku: Pa dobro, šta da radimo sa ovim dečakom?, a ona mu odgovorila: Bilo bi divno, maestro, kada bi on jednog dana svirao sa vama kao dirigentom!. A Bernštajn je sa osmehom rekao: Ja nisam dirigent! Ja sam kompozitor!. „Jednostavno”, kaže Rahlin, „Leonard Bernštajn je zapravo bio veliki muzičar. I moj cilj je da se razvijam kao muzičar. Jer, muzika je moj život”…

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here