Početna Kultura Roman Vladimira Kopicla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Roman Vladimira Kopicla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Roman “Španska čizma” novosadskog književnika Vladimira Kopicla uvršten je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu.

U najužem izboru su i romani Srđana V. Tešina, Davida Albaharija, Milene Marković, Elvedina Nezirovića i Ilije Đurovića.

Žiri koji čine Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić izdvojili su šest romana iz užeg izbora, u kojem se našlo 17 dela.

Ime dobitnika ili dobitnice 68. NIN-ove nagrade biće otkriveno u ponedeljak, 24. januara.

U najužem izboru našao se i roman “Španska čizma” pisca iz Novog Sada, Vladimira Kopicla. Njegovo delo počinje konstatacijom: “Vudstok je prošao bez mene, ali neće i život”.

“Vladimir Kopicl, jezički akrobata u oblaku opijata, narezao je na mikročip jedan junački roman-ekskurziju o silasku u Zelenu Zajednicu, o ratovanju kompota i komposta, o hipi komuni nad kojom lebde oblaci očekivanja iz kojih nikad neće pasti kiša razočaranja. Posle ostavinske rasprave o nasleđu istorije bitnika i hipika, ovom romanu pripala je magična krpa sećanja, iz koje vrcaju radost, duhovitost i blagost”, piše kritičarka Vladislava Gordić Petković.

Među šest izdvojenih našao se i roman “Mokrinske hronike” Srđana Tešina. Roman “Mokrinske hronike” najavljen je kao povest o odrastanju i sazrevanju – priča o jednom dečaku, jednom mestu i jednoj generaciji u lomovima osamdesetih i dramama devedesetih.

“Mokrinske hronike govore o probijanju jednog dječaka kroz djetinjstvo i adolescenciju. Premda se obično kaže da je djetinjstvo najljepše životno doba, Tešin ovdje uz dozu humora prikazuje i njegovu drugu stranu. Tu nije riječ ni o kakvoj teškoj sudbini, nego o tome da i djetinjstvo kao takvo sa sobom nosi svoje muke i tegobe koje itekako opterećuju njegove subjekte premda nam se s distance te muke mogu činiti smiješnima”, istakla je književnica Ivana Rogar.

Po formi svakako se izdvaja Milena Marković sa romanom “Deca”. Kako je zapisao Miljenko Jerković, neko bi mogao reći da su “Deca” poema: sto šezdeset i tri stranice duga.

U užem izboru je i “Pogovor” Davida Albaharija. U kolopletu likova i bizarnih događaja povlače se paralele između rastafarijanstva, afričkih bubnjeva i milozvučnosti slovenskog glasa Cuneta Gojkovića, između filatelije i homoseksualnosti, kao i podzemlja somalsko-srpskih odnosa, navodi se u opisu romana pisca koji je već nagrađen NIN-ovom nagradom.

Roman Elvedina Nezirovića “Ono o čemu se ne može govoriti” privukao je dosta pažnje. Pisac Vladimir Arsenijević zapisuje sledeće:

“Rvući se neprestano s bolnim iskustvom koje ga je odredilo, uz koje je stasao i koje u svojoj prozi ne napušta, naprosto zato što ono ne napušta njega, svestan suštinske nemoći pisca da bira sopstvene junake i teme, autor ovog koliko predivnog toliko i potresnog štiva bolje od mnogih razume okrutnu istinu čuvene Foknerove rečenice o prošlosti koja ’nikada nije mrtva, pa najčešće i nije prošlost.”

“Sampas” Ilije Đurovića je poema puta, to je roman i to je muzika, istakao je pisac Bojan Krivokapić. U pitanju je roman prvenac, a opisan je kao “knjiga o ljubavi prema životu, uprkos svemu”.

Izvor: 021.rs
Foto: Ustanova kulture Parobrod