Srđan Mikuljan je svoje mesto pod suncem pronašao u New Yorku, jer je u njemu uspeo da pronađe put ka ostvarenju svoje profesije. Kada je imao šest godina, roditelji su ga upisali na časove plesa, uočavajući njegovu sklonost ka igranju, kao i energiju koju je imao u velikoj meri, u odnosu na svoje vršnjake. Tada je sve počelo! Danas, sa 26 godina naš sagovornik ima veoma uspešnu karijeru na kojoj bi mu mnogi pozavideli.
Kada si otišao u New York i čime se baviš?
U Ameriku sam otišao pre četiri godine, izazvao sam sebe na megdan i zadao nove životne ciljeve, do kojih sam morao doći po svaku cenu. Bio je to jedan dug, trnovit put, pun životnih lekcija koje sam savladavao u hodu. Naravno da su se neretko dešavale i greske, ali one su mi u velikoj meri pomogle i danas me učinile jačim čovekom.
Bavim se Latino-Američkim plesovima i to mi je najveća ljubav i dnevna doza “moje droge” , koja me čini srećnim. Plesom se bavim već 20 godina i jedan sam od srećnika jer sam uspeo da izgradim karijeru, na osnovu onoga, u čemu sam uživao od malih nogu.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu?
Još od početka srednje škole osećao sam se kao da ne pripadam u svom gradu, dosta sam se razlikovao od svojih vršnjaka. Uvek sam bio zauzet i radio nešto, jer sedeti na klupi ceo dan u parku ili kafiću, je za mene bilo gubljenje vremena.
Vremenom sam prerastao Novi Sad i kad sam došao u New York, nisam se osećao kao stranac, naprotiv imao sam utisak, kao da sam tamo već dug period. New York je u pravom smislu reči džungla, ako nemaš brz tempo života i svoj stav ,svoje JA….nikada nećeš opstati i dostići svoje ciljeve. Veoma je teško izbiti u prvi plan i boriti se za sebe u ovom velikom gradu, kada ima toliko konkurencije, ali sa druge strane, to te može učiniti još jačim i terati da svaki dan daješ svoj maksimum. To je ono što me oduševljava i smatram da se zbog toga ovaj grad ne može porediti ni sa jednim drugim na svetu.
Sa kim se družiš u New Yorku?
Kao što sam rekao, ja ne volim da gubim svoje vreme, pogotovo zato što mi treba određen broj sati za trening, san, teretanu i držanje časova. Tako da izlasci po gradu su veoma retki, kada putujem u drugi grad, izađem da vidim centar i neke dobre restorane sa društvom iz kluba i to je sve. Trenutno u ovoj fazi mog života, više preferiram da stvaram svoju budućnost, nego da izlazim. U generalu, mislim da tako razmišljaju uspešni ljudi, vreme je veoma dragoceno i treba ga pametno iskoristiti.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Ne znam šta mi najviše nedostaje iz mog rodnog grada, trenutno kada odem da posetim porodicu, ja se osećam kao turista u sopstvenom gradu i meni je sve zanimljivo..Žao mi je što se dosta mesta zatvorilo i to mi je bio prvi šok, kada sam prvi put došao da posetim porodicu i prijatelje. Uvek sam voleo centar Novog Sada i Zmaj Jovinu ulicu , energiju ljudi, ali sam pre par godina video da se sve izmenilo i postalo depresivno. Možda zato što dolazim iz New York-a, koji vrvi od ljudi u Novi Sad, gde je centar grada polu prazan.
Koliko puta godišnje dolazite u Novi Sad?
Trudim se da dolazim jednom godišnje, ali mislim da ću smanjiti posete, jer imam dosta obaveza u životu pa neću moći da ostajem toliko dugo u Srbiji.
Sam put je skup i ako dolazim dodjem na 3 nedelje, veruj mi da i te 3 nedelje prolete kao jedna….
Autor: Bojana Šević
