Početna Politika Branka Bežanov tužila LSV i DS zbog povrede ugleda i časti

Branka Bežanov tužila LSV i DS zbog povrede ugleda i časti

0

Članica Predsedništva Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) i zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada Branka Bežanov, podnela je tužbu protiv Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke zbog povrede časti i ugleda.

Tužba je usledila nakon što je LSV pokrenuo zahtev za njenu smenu zbog toga što je prisustvovala skupu pristalica četničkog pokreta u Višegradu, gde se obeležavala godišnjica hapšenja vođe ovog pokreta Dragoljuba Draže Mihailović.

Njen potez su osudile razne nevladine organizacije i političke stranke među kojima je i DS. U saopštenju POKS-a prenosi se izjava Bežanov koja podseća da su demokrate 2004. glasale za zakon o izjednačavanju prava četnika i partizana.

“DS me sada zajedno sa LSV predstavlja u javnosti kao nekog ko veliča navodne ratne zločine četnika. Nisu mi ostavili drugi izbor nego da pravdu tražim pred sudom. U tužbi prilažem dokaze o rehabilitaciji srpskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, za kog LSV tvrdi da je ratni zločinac i koljač, a moje prisustvo parastosu ovom slavnom generalu u manastiru Draževina kod Višegrada nazivaju veličanjem zločina. Pomenutom događaju sam prisustvovala, ali ne kao zamenica predsednika Skupštine grada Novog Sada, nego kao član delegacije POKS. Ponosna sam na to i smatram da bi svaki Srbin trebalo da oda poštu jednom od naših najslavnijih vojskovođa i najodlikovanijih oficira. Nijednom svojom radnjom, niti rečju, nisam glorifikovala ratne zločine ma sa čije strane, niti sam govorila o tragičnom građanskom ratu u Bosni i Hercegovini na tom području devedesetih godina prošlog veka”, istakla je Branka Bežanov us aopštenju POKS-a.

POKS je u saopštenju još podsetio da su za izjednačavanje četnika i partizana glasali Bojan Pajtić, Gordana Čomić i preostalih 29 poslanika DS-a.

Ovaj pokret zaključuje da je pravosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu 14. maja 2015. godine usvojen zahtev za rehabilitaciju kojim je utvrđena ništavost odluke Vrhovnog suda FNRJ iz 1946. godine, u delu koji se odnosi na Dragoljuba Mihailovića i da se on smatra neosuđivanim.

Izvor: 021
Foto: Pixabay