Posle otkrivanja spomenika narodnom velikanu, pokojnom Svetozaru Miletiću, mnogobrojni Vojvođani i Novosađani su prolazili pokraj njega, poklonili se i divili se vajarskom radu Ivana Meštrovića, ali, ipak, bilo je i dosta njih koji su postavljali izvesna pitanja, na koje nisu dobijali odgovore. Jedno od mnogobrojnih pitanja je čak pretresano na Godišnjoj skupštini Matice srpske, ali ni tada nisu data dovoljna i potpuna objašnjenja…
Neka od tih pitanja su i danas misterija za Novosađane, pa da pokušamo da odgovorimo na njih.
– Zašto Miletićev spomenik gleda prema Katoličkoj crkvi i kome preti?
– Zašto autor spomenika, gospodin Meštrović nije došao lično na otkrivanje spomenika i je li to bio znak da potcenjuje Vojvodinu?
– Zašto je postament tako nizak i mali i zašto nije u proporciji sa veličinom samog spomenika?
Ta i slična pitanja su postavljana gotovo svakodnevno od kada je spomenik Svetozaru Miletiću postavljen na glavnom gradskom trgu u Novom Sadu, 2. oktobra 1939. godine.
Danas je gotovo ista situacija, i samo retki znalci prošlosti Novog Sada će uspeti da odgovore na ta pitanja. Mi smo odgovore uspeli da pronađemo u staroj novosadskoj štampi, baš nekako kada su ona bila najaktuelnija – neposredno nakon postavljanja spomenika.
Ove odgovore dala je “veoma dobro upućena ličnost” tog vremena, a mi vam prenosimo odgovore i pokušavamo da rešimo tu višedecenijsku “misteriju”.
– Pre svega, rđava je šala kada se tvrdi da Miletić, prema zamisli vajara Meštrovića, bilo kome preti. Ideja gospodina Meštrovića bila je da prikaže Miletića kako izlazi iz Gradske kuće, u kojoj je, kao gradski načelnik, tako muški i hrabro, u stavu beskopromisnog nacionaliste, branio naša nacionalna prava.
Takođe ne treba zaboraviti i tu činjenicu da kada je Miletić bio gradonačelnik, Gradska kuća se nalazila na sasvim drugom mestu, a ne na današnjem.
– Postament je odista malo nizak, ali to je gospodin Meštrović namerno učinio samo zato da bi figura Miletićeva došla što jače do izražaja. Meštrović je duže od pola godine radio na izradi ovog spomenika, koji je izradio na opšte zadovoljstvo vojvođanske javnosti, i nagrada za izradu toga spomenika od jedan milion dinara je srazmerno mala.
– Prekori koji su upućeni Meštroviću da namerno nije hteo, kao Hrvat, da učestvuje na svečanosti otkrivanja spomenika, takođe su sasvim deplasirana, jer je prvo poznato, i to dobro, da je gospodin Meštrović dobar Jugosloven još od pre rata, te da sa jugoslovenske linije nije nikako skretao. Drugo, što je još važnije, gospodin Meštrović je veoma skroman čovek, i ne voli parade i ceremonije. Nikada, ni u jednoj prilici nije učestvovao na svečanostima, ni u Varšavi, ni u Bukureštu, ni u drugim mestima, kada su otkrivani njegovi radovi, pa zato nije došao ni u Novi Sad, iako je naročitu pažnju obraćao izradi baš Miletićevog spomenika, koji je izvajan od najboljeg hercegovačkog mramora, koji se vadi u Jablanici, iz kojeg je izvajan i spomenik Neznanom junaku na Avali.
Pokušali smo da odgovorimo na par večitih pitanja koje su mučile Novosađane i na koje još niko pre nas nije dao konkretne odgovore.
Izvor: mojnovisad.com / Zoran Knežev
Foto: Stare fotografije Novog Sada
