Učenika prvog razreda OŠ “Dušan Radović” na Klisi je u dvorištu škole udario stariji dečak, nakon čega je prvaku oštećen sluh levog uha. Drugi dečak je kažnjen ukorom.
Portalu 021.rs obratila je majka prvaka koji je napadnut u dvorištu škole, sredinom oktobra prošle godine.
Kako kaže, njen sin je od početka godine trpeo verbalno i psihičko vršnjačko nasilje, a događaj nakon kog je njen sin ostao gluv na jedno uho prijavila je i policiji, nakon što je imala utisak da škola ne sprovodi dovoljno dobre mere.
Kako piše u službenoj belešci u koju je 021.rs imao uvid, a po njenoj izjavi, sredinom oktobra došlo je do eskalacije nasilja, kada je prvaka po dvorištu vijao trećak. On ga je u jednom momentu udario šakom u levo uho, a potom ga je nabio na ogradu, što je dečaka gušilo. Poslednji deo ovog incidenta videla je i učiteljica prvaka.
Sukob je tada prekinut, te su pozvani roditelji. Nešto kasnije je dečak počeo da se žali roditeljima kako ne čuje, zbog čega su ga odveli i kod lekara u Dom zdravlja “Novi Sad”.
U izveštaju lekara specijaliste, u koji je 021.rs imao uvid, piše da dete ima privremeno oslabljen sluh, te da su vidljive povrede u uhu. Privatni lekar rekao joj je i da postoji mogućnost da sin trajno ima ovu posledicu, ali da postoji mogućnost operacije kojom bi se rešio problem.
Međutim, vršnjačko nasilje prema ovom prvaku se nastavilo, ovog puta maltretirali su ga drugi učenici. Sve to prijavljeno je, a majka je pred kraj školske godine dete morala da privremeno povuče iz škole.
U vezi sa ovim problemima se, kako je navela, obratila i školskoj upravi, Ministarstvu prosvete, Pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji.
“Svesna sam da dete koje je ogluvelo mog sina ne može krivično da odgovara jer nema 14 godina, ali sam očekivala barem nekakve sankcije”, rekla je ona.
Direktorka OŠ “Dušan Radović” je odgovorila na upit portala 021.rs, navodeći da su sve mere u skladu sa zakonom i pravilnikom preduzete.
“Događaj koji navodite desio se 14. oktobra, 2025. godine, prilikom igre vije na školskom odmoru, kada je učenik trećeg razreda povukao za kapuljaču učenika prvog razreda. Sa roditeljima učenika je obavljeno više razgovora”, navela je ona u odgovoru.
Dodala je da su održana ukupno tri sastanka Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
“U skladu sa utvrđenim činjenicama, preduzete su mere primerene uzrastu učenika. Protiv trećaka je pokrenut disciplinski postupak, pod sumnjom da je učinio težu povredu obaveza učenika – ponašanje kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost dugih učenika u školskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van škole”, navela je ona i dodala da je učeniku trećeg razreda izrečena mera ukor odeljenskog starešine.
Navodi i da su preduzete dodatne aktivnosti za prevenciju, te da je sačinjen Plan zaštite učenika prvog razreda i Plan pojačanog vaspitnog rada za učenike trećeg razreda.
Iz Policijske uprave u Novom Sadu naveli su da su po prijavi majke sedmogodišnjaka obavestili i Više javno tužilaštvo o ovom događaju.
“Tužilaštvo se izjasnilo da u događaju nema krivičnog dela i naložilo da se o događaju obaveste Centar za socijalni rad i škola koju dečak pohađa, kako bi preduzeli mere iz svoje nadležnosti”, naveli su oni.
Kako dodaju, policijski službenici Odeljenja kriminalističke policije su istog dana dostavili pisani izveštaj Centru za socijalni rad i školi.
“Napominjemo da, u skladu sa odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika, ‘licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon'”, istakli su u PU Novi Sad.
Portal 021.rs uputio je pitanja i Ministarstvu prosvete, Pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji i školskoj upravi “Novi Sad”, ali odgovor nije stigao.
Kako je protokolom propisano postupanje?
Pravilnikom je propisan Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Ovim pravilnikom ustanovljena su i tri nivoa vršnjačkog nasilja, podeljenih po oblicima – fizičko, psihičko, socijalno, seksualno i zloupotreba informacionih tehnologija i društvenih mreža.
Kada je reč o fizičkom nasilju, prvi nivo bio bi “udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari i slično”.
Kazne o ovim delima određuje odeljenski starešina zajedno sa roditeljem, u vidu pojačanog rada sa odeljenjem i individualno.
Drugi nivo je šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, “šutke”, zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu i drugo.
U okviru ovog nivoa, odeljenski starešina zajedno sa timom za zaštitu i roditeljima radi na pojačanom vaspitnom radu, a moguće je i predlaganje pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka.
Prema protokolu, treći nivo vršnjačkog nasilja predstavlja “tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem i slično”.
Kada vršnjačko nasilje dođe do ovog nivoa, obavezno je pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka, a aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno uključivanje roditelja i nadležnih organa (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija, javno tužilaštvo i druge nadležne organizacije).
Ipak, iako škole imaju proceduru na koju mogu da se oslone, kako je ranije rekla profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović, to je ipak samo slovo na papiru te ne znači da se zaista toga i drže.
“Neke škole ni ne prijavljuju svoje učenike i takve incidente, i gledaju zapravo da zataškaju takve situacije, da ne bi imale probleme, jer pravilnik i predviđa u slučaju nekih većih sukoba da se zapravo obrate van same škole, dakle školskoj upravi i da se podigne problem na jedan viši nivo. Imam utisak da svaka škola nekako nastoji da to ostavi unutar škole, da mnogo ne kalja, da ne skreće pažnju, jer ima i onaj drugi problem da se skreće pažnja javnosti, a onda mediji pišu na različite načine koji baš ne pomažu da se i problem reši”, objašnjava Džamonja Ignjatović.
Kada su u pitanju preventivne mere koje se mogu preduzeti da bi nasilje bilo sprečeno, profesorka upućuje na Cezam – Centar za mlade, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih. Centar može da pruži pomoć i podršku pre nego što to eskalira u nekom negativnom, destruktivnom ili autodestruktivnom pravcu.
Izvor: 021.rs
Foto: Arhiva
