Pokrajinski zaštitnik građana, kao koordinator mreže “Život bez nasilja”, organizovao je juče u saradnji sa Ministarstvom pravde, godišnju konferenciju mreže “Život bez nasilja” pod nazivom “Sprečavanje i otkrivanje svih vidova nasilja nad ženama i nasilja u porodici”.
Na konferenciji, koja je održana u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovalo je više od 120 predstavnika i predstavnica sudova, tužilaštava, policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova i organizacija, kao i studenata Pravne klinike za borbu protiv nasilja u porodici sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Konferenciju je otvorila Pokrajinska zaštitnica građana Dragana Ćorić, izrazivši zahvalnost svim članovima i članicama mreže “Život bez nasilja” koji, kao profesionalci i stručnjaci, ali kao i kolege, saborci i saradnici, već 18 godina zajedničkim radom i trudom daju doprinos u borbi protiv nasilja u porodici i otklanjanju neravnopravnosti između žena i muškaraca.
Prisutnima se obratila i državna sekretarka u Ministarstvu pravde Bojana Šćepanović, šefica Odseka za prevenciju nasilja u porodici u Ministarstvu unutrašnjih poslova Stana Pantelić i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Slobodan Velisavljević, saopšteno je iz Kancelarije pokrajinskog ombudsmana.
Tema konferencija elaborirana je kroz izlaganja u tri zasebna panela, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kao o ekonomskom nasilju, seksualnom nasilju i najekstremnijem obliku nasilja nad ženama, rodno zasnovanom ubistvu – femicidu.
Pokrajinski zaštitnik građana već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog neretko ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri.
Ekonomsko nasilje kao vid nasilja predstavlja poseban izazov za sve učesnike u borbi protiv nasilja prevashodno zbog svoje specifičnosti u manifestaciji.
Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije.
Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice.
Prema rečima Nadežde Satarić iz Udruženja “Amity snaga prijateljstva”, starije žene su posebno ugrožene kada je u pitanju eksploatacija i zlostavljanje, u šta spada i ekonomsko zlostavljanje i uskraćivanje prava na nasleđivanje.
Prema rečima Jelene Ružić, osnivačice i direktorke Ženskog udruženja kolubarskog okruga, neophodno je informisati žene o njihovim pravima, obavezama i posledicama davanja nasledničkih izjava kroz uključivanje Javnobeležničke komore.
O načinu i pravilima ispitivanja, korišćenju skrin soba i drugih mehanizama zaštite posebno osetljivog svedoka od sekundarne/višestruke retraumatizacije, odnosno o postupanju institucija u slučajevima seksualnog nasilja govorili su Miroslav Rakić, glavni javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, i Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.
Podaci istraživanja “Srbija, seksualno nasilje i uznemiravanje u onlajn okruženju” pokazuju da je svaka druga osoba uzrasta između 15 i 18 godina doživela različite vidove seksualnog nasilja i/ili uznemiravanja na društvenim mrežama na teritoriji Srbije, navodi se u saoštenju.
Kada je reč o redukciji seksualnog nasilja, prema rečima Jovane Škorić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, mere prevencije trebalo bi da uključe interdisciplinarni pristup različitih relevantnih nauka, disciplina i/ili profesija, dok ključne strategije u okviru prevencije treba da obuhvate prepoznavanje faktora rizika, izgradnju kapaciteta i veština profesionalaca u sistemu socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvu i drugim relevantnim sistemima, promociji društvenih normi i vrednosti koje štite od nasilja, kao i osnaživanje žena i devojčica i kreiranje zdravog i bezbednog društvenog okruženja.
Za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, kako je istakla Aleksandra Lučić Fajfer, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, uz blagovremeno i koordinisano pružanje pomoći, podrške i usluga institucija, stručnjaka i specijalizovanih organizacija, neophodno je ohrabrivati žene da prijave sve vrste nasilja bez obzira na to ko je učinilac nasilja.
Izvor: rtv.rs, tanjug.rs
Foto: ombudsmanapv.org
