Novosadska premijera pozorišne predstave After After autora Tanasija Ćakića bila je 12. novembra u Savezu kolektivne umetničke prakse. Tanasije Ćakić, koga je novosadska pozorišna publika upoznala zahvaljujući autorskoj predstavi, a televizijska publika ga je zapazila u televizijskoj seriji “Jutro će promeniti sve” za NS Hroniku govori o svim društveno važnim temama koje nedostaju u medijima masovne komunikacije- mentalnom zdravlju, rodnoj ravnopravnosti, borbi protiv diskriminacije, socijalnoj inkluziji u umetnosti i ceni umetničke slobode. Razgovor donosimo u nastavcima.
Šta treba unaprediti da bi pozorišna umetnost bila inkluzivna u praksi? Da li to sve zavisi od donosilaca odluka u kulturi?
Od njih zavisi mnogo, pre svega zbog finansijskih sredstava. Ono što stvaraoci mogu da preuzmu na sebe je da prilikom početka rada na projektu misle o svoj svojoj publici. Bilo bi lepo da još na fakultetu studente upute u oblike inkluzivnog pozorišta, kako bi mogli da se od početka naviknu na raznovrsna sredstva umetničkog izraza i time prošire kreativnost i polje delovanja. Svaka marginalizovana grupa ljudi će biti uvek jako zahvalna kada se oseti uvaženom i prepoznatom. Pozorište mora biti dostupno svima, a ne samo privilegovanima. Mi često svoje privilegije shvatamo olako.
Izvor: NS Hronika
Foto: Nikola Kljajić
