Vlažna staništa oduvek su bila tihi čuvari života uz reke. U njihovim rukavcima, ritovima i močvarama nastaju složeni ekosistemi koji prečišćavaju vodu, ublažavaju posledice poplava i pružaju utočište brojnim biljnim i životinjskim vrstama.
Ipak, upravo su ta područja danas među najosetljivijim prirodnim sistemima, suočena sa klimatskim promenama, zarastanjem i sve izraženijim štetnim delovanjem čoveka. Zato obnova vlažnih staništa više nije samo pitanje zaštite prirode, već i pitanje očuvanja ravnoteže između čoveka i prirode.
Upravo iz te potrebe nastao je projekat Obnova vodenih i vlažnih staništa u tri rezervata duž reka Dunava i Save (Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje).
Na terenu, ta obnova počinje tamo gde je pristup čoveku gotovo nemoguć, uz zarasle obale, na muljevitim terenima i starim dunavcima.
Zato je od neprocenjive koristi u okviru ovog projekta, nabavka nove mašine za uklanjanje invazivne i obraštajne vegetacije duž Harčaškog dunavca u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Kako objašnjava dr Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“, reč je o kombinaciji hidrauličnog bagera i mulčera, savremenom tehničkom rešenju koje omogućava efikasno uklanjanje vegetacije na teško pristupačnim terenima.
Za razliku od klasične mehanizacije, ova mašina zahvaljujući guseničnom pogonu može stabilno da se kreće po močvarnom i nestabilnom tlu, upravo tamo gde standardni traktori ne mogu bezbedno da rade. Hidraulična ruka omogućava precizan dohvat vegetacije duž obala, dok mulčer istovremeno usitnjava biljnu masu na licu mesta. Na taj način posao koji je ranije zahtevao mnogo više vremena, radne snage i dodatne mehanizacije sada može da se obavlja znatno efikasnije.
Ali značaj ovakve opreme prevazilazi pitanje mehanizacije. Vlažna staništa su živi i promenljivi sistemi. Vodostaj se menja, obale brzo zarastaju, a invazivne vrste agresivno potiskuju autohtonu vegetaciju. Bez stalnog održavanja dolazi do smanjenja protočnosti vode i postepenog narušavanja čitavog ekosistema. Upravo zato mogućnost brze i precizne reakcije postaje ključna za dugoročno očuvanje ovih prostora.
Održavanje i unapređenje ovih područja traje već decenijama i podrazumeva stalnu saradnju upravljača zaštićenih područja, stručnjaka, naučnih organizacija i lokalne zajednice.
Upravo takav kontinuitet posebno dolazi do izražaja ove godine, kada Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ obeležava 25 godina zaštite. Četvrt veka kontinuiranog rada i očuvanja pokazuje koliko se pristup upravljanju ovim prostorom razvijao, od nekada pretežno marginalno posmatranog močvarnog područja do jednog od najvažnijih centara biodiverziteta u ovom delu Evrope.
S druge strane u „Koviljsko-petrovaradinskom ritu“ saradnja sa civilnim sektorom i lokalnim inicijativama gradi se godinama i zasniva se na konkretnim zajedničkim aktivnostima na terenu – od uređenja prostora do edukativnih i volonterskih akcija.
U tom kontekstu, posebno mesto zauzimaju aktivnosti usmerene na edukaciju i uključivanje mladih, u kojima značajnu ulogu kao partner na ovom projektu ima Pokret gorana Vojvodine. Kroz različite programe i terenski rad, oni doprinose jačanju svesti o značaju očuvanja vlažnih staništa i prirodnih vrednosti ovog područja. Na taj način, zaštita prirode se ne posmatra samo kao tehnički ili infrastrukturni zadatak, već kao dugoročan proces učenja i zajedničkog delovanja. Kroz boravak u prirodi, deca uče kako funkcionišu vlažna staništa, zašto su važna za biljni i životinjski svet i na koji način utiču na kvalitet života ljudi.
Pokret gorana Vojvodine u okviru ovog projekta ima ulogu koja prevazilazi klasičnu edukaciju i uključivanje mladih – on predstavlja most između zaštite prirode i lokalne zajednice. Kao ekološko i omladinsko udruženje sa više od šest decenija iskustva, Pokret gorana razvija programe koji omogućavaju da se ciljevi obnove vlažnih staništa ne zadrže samo na infrastrukturnim i stručnim merama, već da postanu deo svakodnevnog razumevanja i odgovornog ponašanja ljudi.
U saradnji sa JP „Vojvodinašume“, Pokret gorana je od 2007. godine aktivno uključen u zaštitu i razvoj Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“, uključujući i lokalitete poput Karlovačkog dunavca koji su deo šireg sistema vlažnih staništa obuhvaćenih projektom.
Poseban značaj njihovog delovanja ogleda se u tome što Pokret gorana ne učestvuje samo u edukaciji dece, već i u konkretnim aktivnostima na terenu,od uklanjanja invazivnih biljnih vrsta i uređenja prostora, do postavljanja infrastrukture za boravak u prirodi. Na taj način, prirodni prostor se ne samo štiti, već i pažljivo uređuje kako bi mogao da bude korišćen za edukaciju i kontrolisane oblike boravka u prirodi.
Važan deo njihovog rada odnosi se i na monitoring vrsta i staništa, kao i na saradnju sa stručnim i naučnim institucijama, čime se obezbeđuje da aktivnosti na terenu budu zasnovane na podacima i dugoročnim ciljevima zaštite. Pored toga, kroz javne događaje i tematske festivale, Pokret gorana uključuje širu zajednicu i približava vrednosti vlažnih staništa svim generacijama.
Dugoročni uticaj ovakvih edukativnih programa u prirodi nadilazi samo sticanje znanja. Oni oblikuju generacije koje razumeju, vrednuju i aktivno štite prirodu, uključujući i vlažna staništa. Iskustvo boravka u prirodi u ranom uzrastu razvija empatiju prema živim bićima i dublje razumevanje ekosistema, zbog čega kasnije ređe donose odluke koje štete životnoj sredini.
Kroz posmatranje, istraživanje i praktičan rad na terenu, deca uče kako funkcionišu ekosistemi, zašto su vlažna staništa važna, kroz filtraciju vode, očuvanje biodiverziteta i ublažavanje posledica klimatskih promena i na koji način mogu doprineti njihovoj zaštiti. Učesnici ovih programa često kasnije pokreću školske i lokalne ekološke inicijative, uključuju se u građanske akcije i postaju „ambasadori zaštite prirode“ u svojim zajednicama.
Partneri i podrška
Projekat „Obnova vodenih i vlažnih staništa u tri specijalna rezervata prirode duž reka Dunava i Save (Obedska bara, Koviljsko-petrovaradinski rit i Gornje Podunavlje)” sprovodi JP „Vojvodinašume“, u saradnji sa udruženjima „Umovi Evrope – Institut za naučnu izvrsnost i tehnološki napredak“ i „Pokret gorana Vojvodine“, uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA) u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Bojana Bačić
