Preliminarna analiza stanja zelenila u Novom Sadu, rađena zarad potrebe izrade Katastra zelenila Grada, govori da je on pod mnogo većim procentom zelenila nego što se mislilo prethodnih godina. Naime, ukupan procenat zelenila pokriva čak 67 odsto površina zahvaćenih Geografskim informacionim sistemom (GIS), sa obuhvatom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada i građevinskih područja naseljenih mesta, piše Dnevnik.
Članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko – pravne odnose, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mira Radenović kaže da su planom definisani i tipovi javnih zelenih površina poput parkova, blokovskog zelenila, drvoreda i slično, a snimljeno zelenilo je podeljeno na visoku, srednju i nisku vegetaciju, čime je omogućen uvid u trenutno stanje zelenila u Novom Sadu.
– Dominira nisko rastinje, odnosno trave, koje pokrivaju površinu od 30 odsto, visoka vegetacija, koju čini drveće, zauzima 23 odsto prostora, dok žbunje imamo na 14 odsto površine, u vidu srednje vegetacije. Procenat visoke vegetacije je ono na čemu treba da poradimo, a Grad je preduzeo sve potrebne korake da se to i ostvari sadnjom sadnica drveća, jer ono daje najviše benefita za zdravu životnu sredinu. Za utvrđivanje procenta visoke vegetacije korišćeni su snimci iz aviona (orto – foto snimci), kada se zapravo računa površina krošnje, a to i jeste ono što je bitno. Zelene površine se vrlo često posmatraju samo na tlu, a zapravo je bitno znati da jedno stablo, iako možda na trotaru ima jako malu „zelenu površinu”, svojom krošnjom višestruko doprinosi životnoj sredini na toj mikrolokaciji. Tako na primer neki delovi grada možda nemaju dovoljno travnatih zelenih površina, ali imaju dosta dobar procenat visokog zelenila, te se ne može reći da nisu ozelenjeni – objašnjava Mira Radenović.
Prema njenim rečima, formiranje baze podataka za Katastar zelenila Novog Sada biće započeto pilot projektom, te će se kroz unošenje obaveznih parametara za svaku vrstu javnog zelenila na području Limana I i II dati smernice i definisati metodologija za dalji rad. Održani su i brojni radni sastanci, obuke i konsultacije između predstavnika ustanova koje su učestvovale u izradi GIS-a, kako bi finalni proizvod bio što funkcionalniji i efikasniji.
Izvor: Dnevnik
Foto: NSHronika
