Plata za električara i vodoinstalatera do 300.000 dinara, a za servisera bele tehnike do 250.000…
Nova.rs piše da ovi iznosi nisu izmišljeni već su detalji oglasa za poslove u Beogradu i Novom Sadu. Ponude za zanatlije sve su primamljivije zbog toga što je reč o deficitarnim zanimanjima, a o tome koliko je situacija sa kadrovima ozbiljna, govori to što su veće šanse da u jednom danu završite sve kod lekara, nego sa majstorom, navodi ovaj portal.
Iz firme koja je ove oglase postavila za Nova.rs rekli su da se sve radi na procenat, pa prema tome zarada zavisi od učinka radnika i broja radnih sati. Dakle, plata nije fiksna i zagarantovana, ali ju je moguće zaraditi.
“Ne prihvatamo ljude koji rade manje od osam sati pet puta nedeljno. Ako neko želi da radi više, može i onda mu u skladu sa tim raste i zarada. Radnici su, naravno, prijavljeni i sve je regularno”, rekli su iz ove firme za Nova.rs.
Ipak, i pored toga što je plata velika, teško im je da nađu radnike, pa su oglasi konkretno ove firme otvoreni čak do 10. decembra.
“Javlja nam se dosta ljudi, ali ‘električar’ je jako širok pojam. Mi smo orijentisani na kućne popravke, što podrazumeva da se radni dan provodi u pokretu i saobraćaju. Budući da je saobraćaj bolna tačka Beograda, mnogima to ne odgovara, pa će se pre odlučiti za, recimo, rad na nekom gradilištu. Tako da nam nije baš lako da nađemo radnike”, dodaju iz ove firme za Nova.rs ističići da su dnevnice jako visoke već dve-tri godine, ali da jako malo ljudi hoće da radi taj posao.
Miloš Turinski iz Infostuda za Nova.rs objašnjava da je ovo već standardna priča na srpskom tržištu, budući da su zanati u velikom deficitu. Oni koji imaju ovo znanje odlaze u inostranstvo jer su mnogo bolje plaćeni.
Prema njegovim rečima, reč je o problemu koji postoji godinama unazad, a naročito je postao izražen nakon izbijanja pandemije koronavirusa.
Dodaje da trenutne zarade zanatlija zvuče astronomski za naše uslove, ali da se ta situacija neće menjati jer se suočavamo sa višedecenijskim odlaskom kadrova, a mladi su nezainteresovani za te poslove.
Kako je K1 televizija nedavno izvestila, u Srbiji i zemljama u okruženju rastu cene rada zidara, tesara, armirača, vodoinstalatera, molera i keramičara. Dnevnice za majstore iz ovih oblasti premašile su 50 evra, dok oni najbolji traže i 100 evra, ali i uprkos tome je teško naći dobrog radnika.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, istakao je da su bile formirane radne stručne grupe čiji zadatak je bio da spreči odlazak mladih ljudi u inostranstvo.
“Nakon te krize iz 2007. godine, kada je građevinarstvo počelo da propada nakon privatizacije koja je zapečatila sudbinu građevinarstva u Srbiji, počele su stvari da se menjaju nabolje. Međutim, izgubljeno je dragoceno vreme za obrazovanje mladih radnika i za pravljenje iznova jake srpske građevinske operative. Došli smo u situaciju da širom Srbije, uglavnom na gradilištima koja su na Kopaoniku, Zlatiboru, Divčibarama, radove izvode radnici iz Turske. Slika Beograda, Novog Sada ili Niša nije ista kao slika iz ostatka Srbije, gde uglavnom ima građevinskih radnika. Ali kako se radnici obučavaju? Evo, recimo, moj prijatelj ima građevinsku firmu koja jako dobro radi. On povuče pekara koji nema posla i onda ga za dve godine obuči da radi posao. I jesu te cene otišle sada visoko, ali nisu one toliko visoke koliko je standard u Srbiji takav kakav je. Jednostavno, ti ljudi rade visokorizičan i težak fizički posao i one i treba da budu na tom nivou. Po mom mišljenju, sada su sa takvim zaradama adekvatno plaćeni, dok su u manjim gradovima do 20 evra manje plaćeni. Inače, u većini slučajeva su prijavljeni na minimalac, a ostatak im se daje na ruke”, rekao je Torlaković.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za K1 da je situacija takva da ni ove godine nije upisan nijedan armirač, zidar, ni tesar u školu, odnosno nijedan upisan učenik na smeru izvođač osnovnih građevinskih radova.
“Ove godine niko nije upisao taj smer, što znači da je ukinuto to zanimanje. Takođe, četvorogodišnji smer za zanimanje pod nazivom ‘izvođač završnih i instalaterskih radova’ upisalo je sedam učenika. Izuzetno mali broj. Isto tako smer dekorater zidnih površina, odnosno moler, upisalo je desetoro njih. Zašto je to tako, pa nije to ništa novo. Vrlo se negativno gleda na zidare ili bilo koje majstore, među mladima i u porodici. Obično roditelji nisu zainteresovani da im deca idu na zanate. I poslodavci uplaćuju minimalac, pa vi dođete do toga da vam penzija bude 16.000 – 17.000 dinara, što nije motivišuće. U Srbiji ne nedostaju samo građevinski radnici, već nedostaje više od 30.000 zanatlija. Ministarsvo prosvete će davati stipendije svakom učeniku koji ide na zanat. I plus poslodavac koji je dužan da da 70 odsto od minimalne zarade učenicima na praksi”, rekao je Antić.
Veselin Ražnatović, predsednik Sektora građevinarstva, industrije građevinskog materijala i stambene industrije Unije poslodavaca Srbije, smatra da će se poboljašanje videti za tri, do četiri godine, ako se sprovedu sve planirane mere podsticanja obrazovanja za deficitarna zanimanja, kao i poboljšanje uslova radnika i majstora u svim sferama.
“Mi imamo primere iz okruženja: Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija, zemlje koje su ušle u Evropsku uniju su ostale bez ijednog radnika. Zašto? Zato što su svi njihovi radnici, čim su ušli u Evropsku uniju, pobegli dalje na Zapad – u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku. Mi već sad imamo deset do 20 odsto stručnih radnika koji rade na Zapadu. I zato mora hitno da se reaguje. Mi smo još pre tri, četiri godine Uniji poslodavaca rekli ‘Dajte da se toj deci daju stipendije’. Da ih jake građevinske firme od početka školovanja ‘kaparišu'”, rekao je Veselin Ražantović i dodao:
“Mislim da je pravi put da država da stipendiju, da jake i moćne firme ne moraju da stipendiraju sa velikim iznosima, ali da se to dete oseti poželjnim i da zna da će kad završi školu imati sigurno radno mesto i to jako dobro plaćeno radno mesto.”
Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay
