Rukometni klub “Vojvodina” ove godine igra istorijsku sezonu. Posle titule u domaćem šampionatu, osvojili su trofej EHF kupa, evropska titula koju srpski rukomet nije “držao” nešto više od petine veka. Trenutno je u toku finalna serija Kupa Srbije u kome novosadsku rukometaši imaju prednost jedne pobede i priliku da sezonu završe sa čak tri trofeja. Jedan od bitnih “šrafova” u timu Vojvodine je i Simo Šijan, mladi igrač koji je dao svoj doprinos u ovim uspesima i kome će to iskustvo sigurno mnogo značiti u nastavku karijere. U nekoliko pitanja dotakli smo se teme rukometa u Srbiji, iskustva koje donosi ovako uspešna sezona, ali i planova za budućnost.
Posle duge 22 godine uspeli ste srpskom rukometu i svim ljubiteljima ovog sporta u našoj zemlji da donesete evropski trofej. Uz pretpostavku da je sezona bila duga i naporna koja je, uz ovaj istorijski uspeh, donela i tutulu u domaćem šampionatu, kakav je osećaj posle svega biti na krovu evropskog i srpskog rukometa u isto vreme?
Osećaj je stvarno neverovatan. Prilaze nam ljudi, deca čestitaju, žele da se slikaju…bude vam puno srce. Postoji i više interesovanja za gledanje rukometnih utakmica. Jako lepa “reklama” za ovaj sport koji se polako vraća tamo gde treba da bude. Odbranjena je šampionska titula, osvojen je evro kup što je prva evropska titula nakon toliko godina za srpski klupski rukomet. Ostaje nam jos domaći Kup za ubedljivo najbolju sezonu Vojvodine od osnivanja kluba.
S obzirom da “Vojvodina” drži primat u Srbiji kada je o rukometu reč, osvajanje titula nije nešto našta su rukometaši ovog kluba nenaviknuti, na veliko zadovoljstvo Vojvođana i posebno Novosađana. Ove sezone “domaćoj” tituli pridodata je i evropska zbog čega je ponos zbog vašeg uspeha osetila cela Srbija, ne samo njen severni deo. Da li se, iz ugla igrača koji je doprineo tom uspehu, oseti to nacionalno raspoloženje i težina istog, znajući da ste nekom, ko možda i ne prati vaš sport, ulepšali dan?
Naravno da se osetilo. Sve vam govori kada u Norveškoj imate 100, 200 navijača koji navijaju celu utakmicu skoro bez prestanka i koji su došli da vas podrže sa svih strana, a ko zna koliko njih ispred malih ekrana nas je bodrilo. Stvarno vam bude puno srce.
Koliko se ova sezona razlikovala od prethodnih kada je reč o treninzima i pristupu igri? Da li se, svakim novm stepenikom ka evropskom tronu, nešto menjalo u pripremama za utakmice ili ste se sve vreme držali plana koji je bio “zacrtan” na početku sezone? Da li je iko iz ekipe verovao u osvajanje evropskog trofeja kada je šampionat tek počinjao?
Pa ova sezona je bila veoma naporna. SEHA liga, domaće prvenstvo, EHF kup…ali svi momci, zajedno sa stručnim štabom, smo bili maksimalno fokusirani i složni i ostajali po 6, 7 sati u hali zbog pripremanja utakmica, poboljšanja odbrane, napada. Dosta odricanja, ali na kraju se sve isplatilo. Mislim da smo svi “sanjali” tu evropsku titulu. Iz treninga u trening smo izgledali sve bolje i bolje. Pripreme su bile iste, svakog protivnika isto analiziramo i pripremamo se, ništa se nije razlikovalo, samo je nekad bilo manje vremena zbog gustog rasporeda.
Ostvareni uspeh će verovatno doprineti popularizaciji rukometa u Srbiji, sporta koji svakako ne dobija pažnju koju zaslužuje, s obzirom da ste dokazali da se nivo našeg rukometa može meriti sa evropskim. Da li kvalitet rukometa koji se igra u Evropi može da se poistoveti sa onim koji imamo u domaćem šampionatu i da li si generalno zadovoljan stanjem ovog sporta u našoj zemlji? I šta misliš o tome što će “neki novi klinci” možda početi da se bave baš ovim sportom zbog uspeha koji ste postigli?
Rukomet je, kao i vaterpolo i odbojka, jako zapostavljen naspram fudbala i košarke, ali slagao bih vas kada bih rekao da se to polako ne menja. Počev od reprezentacije do domaće Arkus lige, za koju smatram da nikad nije bila jača, mislim da sve više ljudi pokazuje interesovanje za ovaj sport što sve nas koji smo u rukometu dalje podstiče da se još više trudimo i dajemo svoj doprinos. Mislim da nismo još na “evropskom” nivou, ali polako napredujemo i kroz koju godinu možemo doći do njega. Kao rukometaš mogu da kažem da nema lepšeg osećaja nego kada vidiš da deca sve više žele na rukomet i da dolaze na utakmice, prosto nema lepšeg osećaja.
Posle finala domaćeg Kupa koji je u toku i u kome ste u dobroj situaciji da osvojite još jedan trofej, s obzirom da “Vojvodina” vodi u finalnoj seriji, da li se, posle zasluženog odmora koji mora doći posle ovako naporne i uspešne sezone, naziru planovi kluba za onu koja sledi? Da li nastavljate u istom ritmu sa “proverenim” timom ili će doći do određenih promena u ekipi? Takođe, kakvi su tvoji lični planovi i da li u nekom trenutku planiraš da “pojuriš” internacionlanu karijeru?
Kao i do sada, ambicije ostaju uvek iste ili mogu samo da postanu veće, želimo da nastavimo niz titula i da se što bolje pokažemo u Evropi. Nisam upoznat s tim ko odlazi ni ko dolazi niti u kakvom sastavu ostajemo, ali ne sumnjam u odluke stručnog štaba i uprave kluba što se toga tiče. A što se tiče mojih ličnih planova, zasad uključuju to da se sledeće sezone što bolje uigram sa ekipom i da se nametnem, a što se tiče internacionalne karijere, mislim da ne treba da se žuri, ali ako bude nekih dobrih ponuda, što da ne.
Autor: NSHronika.rs/G. Jovanović
Foto: Solveig Jåstad
