Početna Gradske teme Kolonija roda na obodu Novog Sada!

Kolonija roda na obodu Novog Sada!

 

Na obodu Novog Sada, na nekoliko desetina metara od autoputa, nastanila se sada već prava kolonija roda, koje žive na neobičnoj visini – na vrhovima betonskog kostura nikad završenog tržnog centra.

Pravljenje gnezda na preko 20 metara visokom betonskom stubu je nešto potpuno novo za rode, pa možemo reći da vidimo jednu malu evoluciju ponašanja te ptice“, rekao nam je ornitolog Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine; uz napomenu da je roda sposobna da uradi sve što može da bi opstala u našem okruženju i da bi nastavila dalje tu da živi ili osvoji čak neko novo stanište.

Kada se govori o rodama u gradovima, u svakom većem uglavnom postoji neki par roda. Ipak, gradovi baš i nisu najbolja staništa, jer ne pružaju dovoljno dobrih uslova zbog velike buke pruzrokovane saobraćajem, zatim manjka hrane i slično.

U celoj Srbiji ima 1.350 parova, od čega ih je u Vojvodini 1.100
Međutim, ovo što se događa u Novom Sadu je potpuno obrnut proces. Rode su počele da naseljavaju grad iz smera deponije, jer je ona nepresušan izvor hrane, odnosno puna je zelenog materijala, mesa i drugih otpadaka koje čovek baca. Prvo smo primetili neke pojedinačne ptice, koje su bile u potrazi za dobrim mestom za stacioniranje, zatim su uočena nova gnezda, i tek detaljnijim pregledom ustanovili smo da ima osam napravljenih i još dva gnezda u početku izgradnje na toj betonskoj strukturi pored Megamarketa “Roda” na Klisi, tako da praktično tamo danas imamo jedinu koloniju roda u Srbiji“, navodi Ružić.
Po rečima našeg sagovornika, slobodno se može govoriti o koloniji, jer su pojedini komšijski parovi na svega nekoliko metara udaljeni jedni od drugih, pri čemu se – što je vrlo zanimljivo – ne diraju se međusobno, već se tolerišu i ta pojava je više vezana ne toliko za Istočnu, koliko za Zapadnu Evropu. Pre četiri godine je na pomenutoj konstrukciji primećen samo jedan par mladih roda, a sada betonski kostur nedovršene zgrade postaje omiljeno mesto za predah mladih ptica od njihovog dugog putovanja.

Na Novosadskoj deponiji, primera radi, u toku zime boravi i preko 10.000 ptica, naročito galebova koji odnose ogromne količine organskog otpada i da nije njih, te deponije bi mnogo kraće trajale, jer bi bilo mnogo više truleža, metana, neprijatnih mirisa i slično. Sada su se i rode adaptirale i naučile kako da iskoriste deponije kao veliki izvor hrane. Osim deponije, odmah pored pivare i Megamarketa “Roda”, nalaze se veliki kopovi, koji su nastali nakon vađenja šljunka ili peska. To je nekadašnji Novosadski rit, koji je predstavljao značajno stanište za životinje, ali je vremenom izgubljeno, jer se grad širio i taj prostor se isušivao. Ali rode su i tamo u mogućnosti da nađu dodatnu gozbu. Ipak, činjenica je da su rode jako zavičajne, odnosno uvek se vraćaju svom mestu, pa se postavlja pitanje odakle sad novih devet parova ako prošle godine nije bilo novih gnezda. Nažalost, na to nesumnjiv odgovor nije moguće dati, jer ptice nisu prstenovane, odnosno nemaju nikakve oznake kako bismo ih prepoznali, pa one mogu biti iz Poljske, Češke, Mađarske…“, kaže Ružić.

Ružić napominje da se građani sad pitaju i šta će biti sa ovim rodama ako neko krene da zavšava pomenuti objekat. No, razloga za brigu nema, jer su bele rode strogo zaštićena vrsta…

Ako se one nasele na neki objekat, moraju se odrediti određene mere da se te ptice sačuvaju. Ne sme se rušiti gnezdo u periodu gnežđenja, ali moguće je napraviti tehničke mere da se ona izdignu, eventualno premeste, naravno sve u dogovoru sa nadležnim institucijama kao što je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Uvek je moguće naći meru da se ostvari i ono što je čoveku potrebno, i da pticama bude dobro“, pojašnjava Ružić.
Većina gnezda roda ipak se nalaze u selima, a po rečima ornitologa, najviše se ističe Potamišje, u kom se nalazi četvrtina svih gnezdećih parova u Srbiji, dakle negde oko 350 parova. Taj predeo je za njih najbolji zato što ima najviše hrane, kao i povoljnih staništa: ribnjaka, poplavnih livada, bara, kubika koji se nalaze uz reke… Sve su to staništa na kojima one mogu da pronađu dovoljno hrane ( ribe, žabe, insekti). Pri tome su gnezda najčešće razbacane po dimnjacima, krovovima, nekad na drveću, a u poslednje vreme najviše ih je na električnim vodovima, što nije dobro, budući da tu često i stradaju.

Radili smo popis gnezda roda na teritoriji cele Srbije 2014. godine i tada je napravljen presek stanja. U celom Novom Sadu bila su tada tri gnezda, računajući tu i lokaciju na gradilištu novog Megamarketa, a dva su bila na Telepu. Međutim, situacijaje sada bitno drugačija, jer je samo na toj lokaciji kod megamarketa i pivare broj parova povećan za deset puta, i to samo za jednu godinu, što je neverovatno. Možda bi bilo očekivano da svake godine bude par do dva više, ali ovoliko… To nam samo pokazuje da hrane ima, jer koliko god da životinje imaju dobro stanište, u smislu da mogu da naprave gnezdo, ako nema hrane, one moraju da traže novo mesto.

Taj trend se poklapa sa onim što se beleži i u ostatku Istočne i Centralne Evrope, a to je, kako potvrđuje naš sagovornik, da generalno broj parova roda raste i da se situacija popravlja, odnosno da im brojnost generalno raste. Razlog tome je i što ljudi obraćaju više pažnje, primenjuju se mere njihove zaštite, sprečavaju se strujni udari, omogućavaju im se nova staništa na kojima ima dovoljno hrane…“, podseća Ružić.

Izvor: Dnevnik

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here